Časopis podružnice srpskog lekarskog društva u leskovcu

PREGLED DOSADAŠNJEG RADA

Ukupno je za 30 godina urađeno 33.092 gor -

nje gastrointestinalne endoskopije. Na grafikonu

1 predstavljen je broj gornjih gastrointestinalnih

endoskopija po godinama. 

Grafikon 1. Broj gornjih gastrointestinalnioh endoskopija

go dišnje u periodu od 1984. do 2013. godine.

U periodu od 30 godina urađeno je 6.284 rek-

to sigmoidoskopija i 5.109 kolonoskopija. Sa re -

k toskopijama se počelo 1984. godine, dok sa ko -

lo noskopijama 1988. godine. U pojedinim godi-

nama, kao što je 2000., 2006. i 2007. godina zb -

og kvara kolonoskopa obavljen je vrlo mali broj

pregleda. Poslednjih godina broj kolonoskopija

raste u odnosu na broj rektosigmoidoskopija,

po red ostalog i zbog obavljanja skrininga ko lo -

re k talnog karcinoma u Jablaničkom okrugu (gr -

a  fikon  2).

Grafikon 2. Broj rektosigmoidoskopija i kolonoskopija

godišnje u periodu od 1984. do 2013. godine.

Od 1987. do 1994. godine urađeno je 184

ERCP-a, od kojih su u nekim slučajevima rađe -

ne i papilotomije sa ekstrakcijom kalkulusa u bi -

lijarnim putevima.

Prateći godišnju distribuciju frekvencije kar-

ci noma  jednjaka u odnosu na ukupan broj gor -

nj ih gastrointestinalnih endoskopija nije uočena

statistički značajna razlika na godišnjem nivou u

periodu od 1988. do 2013. godine: x2 = 0.99

(25 i 0.05)=37.65, p>0.05 (grafikon 3).

Grafikon 3. Godišnja distribucija karcinoma jednjaka u

periodu od 1988. do 2013. godine

Tokom proteklih 20 godina nije bilo sta ti s tič -

ki značajne razlike i u godišnjoj učestalosti kar-

ci noma želuca, koja se kretala u odnosu na uku-

pan broj gornjih endoskopija u intervalu od 0.7

do 3.8%: x2=0.990.05

(grafikon 4).

Grafikon 4. Godišnja distribucija frekvencije karcinoma

že  luca u periodu od 1994. do 2013. godine

Grafikon 5. Godišnja distribucija frekvencija kolorektalnog

karcinoma u periodu od 1992. do 2013. godine

2

APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM

Vol. 12  -  Broj 1

januar-mart/2014.

Prateći godišnju učestalost kolorektalnog ka -

rcinoma od 1992. do 2013. godine u odnosu na

uku pan broj endoskopskih pregleda rektuma i

ko lona, uočili smo da se učestalost kretala u in -

te rvalu od 4.3 do 12.1%, ali nije bilo statistički

zna čajne razlike: x2=0.89

p>0.05 (grafikon 5).

Endoskopska terapija nevariksnih

krvarećih lezija u gornjem gastroin-

testinalnom traktu

Za endoskopsku terapiju nevariksnih krva re -

ćih lezija u gornjem gastrointestinalnom traktu

primenjivali smo injekcionu terapiju i me ha nič -

ke metode. Ukupno je tretirano 247 krvarećih

lezi ja u gornjem GI traktu. Za injekcionu terapi-

ju koristili smo razblaženu soluciju epinefrina

(1:10.000) i sklerozantna sredstva (apsolutni

alkohol i 1% polidokanol). Od mehaničkih me -

toda primenjivali smo hemoklipseve i endo 

-

skop sko ligiranje. Koristili smo EZ klipseve Ol -

y mpus-ove prouzvodnje, i to standardne sa ug -

lom od 135 stepeni i duge sa uglom od 90 stepe -

ni (slika 1 i 2).

Slika 1. Krvareća lezija u korpusu želuca – vidljivi krvni

sud (Forrest IIa)

Najčešće krvareće lezije kod kojih smo pri-

menjivali endoskopsku terapiju su bile gastrični

i duodenalni ulkus (40% i 45%, respektivno),

ređe druge lezije (grafikon 6).

Klasifikujući lezije po Forrest-ovoj klasifi ka -

ci ji najčešće je bilo slivajuće vensko ili Forrest

Ib krvarenje, 88.2% (grafikon 7).

Slika 2. Plasiran klips na vidljivi krvni sud

Grafikon 6. Krvareće lezije u gornjem gastrointestinalnom

traktu kod kojih je primenjena endoskopska hemostaza

Grafikon 7. Učestalost krvarećih lezija prema Forrest-ovoj

klasifikaciji

Primarnu endoskopsku hemostazu postigli

smo kod 93.3% pacijenata, hirurškoj intervenci-

ji podvrgnut je manji broj pacijenata (2.9%), a

mortalitet je iznosio 2.5% (tabela 1).

januar-mart/2014.

Vol. 12  -  Broj 1

3

APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM

Tabela 1. Ukupni rezultati endoskopske terapije nevarik-

snih krvarećih lezija u gornjem gastrointestinalnopm traktu

Naša prospektivna randomizirana studija na

58 pacijenata je pokazala da je kombinovana te -

ra pija  epinefrinom  i  hemoklipsevima  de lo t vo r -

ni ja od terapije epinefrinom u lečenju pacijenata

sa krvarenjem iz peptičkog ulkusa. Rekrvarenje

je bilo statistički značajno manje na kombino-

vanoj terapiji u odnosu na monoterapiju epinef -

ri nom (3.7% vs 28.5%, p<0.05, OR 10.40, RR

7.71, CI 95%). Međutim, nije bilo statistički

zna čajne razlike u pogledu uspeha inicijalne he -

mo staze, potreba za transfuzijama krvi, dužini

ho spitalizacije i mortalitetu.

1

Prema većini dru -

gih studija kombinovana terapija je u prednosti

nad monoterapijom epinefrinom.

2,3

Druga naša prospektivna randomizirana stu -

di ja na 70 pacijenata sa krvarenjem iz peptičkog

ul kusa je pokazala da je endoskopska terapija

he moklipsevima efikasna i bezbedna za lečenja

kr varenja iz ulkusa. Kombinovana terapija he -

mo klipsevima i epinefrinom nema prednosti nad

monoterapijom hemoklipsevima u pogledu ini-

cijalne hemostaze krvarenja, rekrvarenja, pop-

treba za transfuzijama krvi, dužini hospitalizaci-

je i potrebama za hirurpškom intervencijom.

4

Za sada nema konsenzusa u pogledu primene

idealnog metoda za lečenje angiodisplazija. U

upotrebi su injekcione metode, potom kontaktne

termalne metode, dok je od nekontaktnih terma l-

nih metoda u najširoj upotrebi argon plazma ko -

a gulacija. Sve ove metode su efikasne u inicijal-

noj hemastazi krvarenja, koja se postiže u 87%

slučajeva, nedostaci su odloženo krvarenje, sub-

mukozni emfizem, pneumomedijastinum i per-

foracija.

5,6

Ređe komplikacije su pri primeni me -

ha ničkih metoda, kao što je ligiranje i klipsevi,

koje smo primenjivali kod tretiranja angiodis-

plazija u gornjem gastrointestinalnom traktu. 

Slika 3. Angiodisplazija u korpusu želuca

Slika 4. Postupak aspiracije i ligiranja angiodisplazije

Slika 5. Angiodisplazija nakon ligiranja

Ukupno smo 18 pacijenata tretirali sa kr va re -

ćim angiodisplazijama u gornjem GI traktu, od

ko jih je ligiranje primenjeno kod 14 pacijenata

(slika 3, 4 i 5), a klipsevi kod 4 pacijenta. Sa na -

ci ja aktivnog krvarenja ligiranjem postignuta je

kod svih pacijenata sa prosečno 1.6 sesija ligi-

ranja

1-4

, dok su klipsevi primenjeni u jednoj sesi-

ji. Broj postavljenih ligatura/klipseva po jednoj

4

APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM

Vol. 12  -  Broj 1

januar-mart/2014.

sesiji iznosio je: 1.8 

1-5

ligatura/2 klipsa. Recidiv

krvarenja je bio kod jednog pacijenta sa ligiran-

jem angiodisplazija (7.1%), koji je imao multip -

le angiodisplazije želuca i duodenuma. Kod pri -

mene klipseva nije bilo recidiva krvarenja. Nije

bilo komplikacija nakon ligiranja i po sta v  lj anja

klipseva. Period praćenja iznosio je na kon ligi-

ranja 22.8 ± 17.6 meseci i nakon po stav ljanja

klipseva 9.2 ± 8.4 meseca. Zaključak: En 

do 

-

skop skim ligaturama i klipsevima se mogu efi -

kasno i bezbedno lečiti angiodisplazije želuca i

duodenuma.

7

Endoskopska ekstrakcija stranih tela

u gastrointestinalnom traktu

U slučajevima prisustva stranog tela u jedn-

jaku glavni simptom je bio akutna disfagija na

čvrstu i tečnu hranu i regurgitacija unete hrane i

tečnosti, dok je kod prisutva stranog tela u želu-

cu najčešće postojao bol i osećaj težine u epi-

gastrijumu. 

Nakon anamneze i heteroanamneze urađena

je nativna grafija predela grudnog koša i trbuha

kao rutinska dijagnostička procedura i po potre-

bi lateralni rentgenski snimak odgovarajućeg

predela. 

Pacijentima je pre endoskopske ekstrakcije

stra nog tela dat Buscopan 5 mg iv i Diazepam 5

mg im. Korišćen je jednokanalni fleksibilni fi -

be 

roendoskop ili endovideo Olympus sistem.

Ezo fagealni tubus je prethodno plasiran u jedn-

jak u slučaju oštrih šiljatih stranih tela u cilju

pre 

vencije oštećenja jednjaka pri njihovoj ek 

-

strakciji. Za ekstrakciju stranih tela korišćene su

sle deće endoskopske akcesorije: omča za po li -

pe ktomiju, mrežica, četvorozubac i forceps za

bi opsije. 

Ukupno je endoskopski dijagnostikovano 34

strana tela u digestivnom traktu (tabela 2). U ve -

ćine pacijenata 32 (94.1%) je uspešno učinjena

endoskopska ekstrakcija stranih tela iz diges-

tivnog trakta, samo kod dva pacijenta ekstrakci-

ja stranog tela endoskopskim putem nije bila

mo guća. Kod jednog pacijenta sa dublje za gla -

vljenom ptičjom kosti u zidu gornjeg dela jedn-

jaka i pored nekoliko pokušaja nije uspela en do -

s kopska ekstrakcija. U drugom slučaju, kod de -

voj ke stare 18 godina, koja je duže vreme guta-

la pramenove svoje kose, endoskopski je viđena

ogromna masa trihobezoara koja je ispunjavala

skoro čitav želudac i duodenum, te je pacijentk-

inja upućena na hiruršku intervenciju.

Najčešća endoskopski ekstrahovana strana

te la kod naših pacijenata su bili bolusi hrane.

En 

doskopska ekstrakcija je učinjena u većini

slu čajeva omčom za polipektomiju, ređe če tvo -

ro zubcem, u jednom ili u više akata. Dečja ig -

rač ka sa oštrim vrhovima dimanzija 2.5 x 1.5 cm

je uspešno uklonjena iz želuca punog hrane en -

do skopskom mrežicom. Pre endoskopskog uk la -

nja nja oštrih stranih tela poput zihernadle i špe-

nadle plasiran je ezofagealni tubus. Zihernadla

je bila u želucu i srećom je bila zatvorena. Špe -

na dla je u drugom slučaju bila u lumenu descen-

dentnog dela duodenuma bez prodora u zid duo-

denuma. Oba strana tela hvatana su forcepsom

za biopsiju i bezbedno su ekstrahovana bez oš te -

će nja gastrointestinalnog trakta. Tri pacijenta su

dovedena na pregled iz zatvora zbog namernog

gutanja stranog tela u cilju samopovređivanja i

izlaska iz zatvora. Jedan je progutao dršku od

ka šike, drugi upaljač i treći dve metalne šipke

napravljene od kreveta dužine 10 i 7.5 cm, de b -

lji ne do 1.5 cm. Šipke su na krajevima bile ob -

lo žene providnom lepljivom trakom. Na na tiv -

nog grafiji abdomena u sva tri pacijenta uočeno

je prisustvo stranog tela u nivou želuca. Gor -

njom GI endoskopijom se potvrdila lokalizacija

u želucu i sva strana tela su uspešno endoskops-

ki ekstrahovana omčom za polipektomiju. Kod

starijeg pacijenta koji je pokušao da šrafcigerom

rešava problem opstipacije kolonoskopom smo

dijagnostikovali ovo strano telo u sigmoidnom

delu kolona i uspešno ga omčom za polipek-

tomiju izvukli.

8

U zaključku uklanjanje stranih tela iz gornjeg

GI trakta endoskopskim putem predstavlja

efikasan i bezbedan metod koji u pravilno

postavljenim indikacijama potpuno zamenjuje

hiruršku intervenciju. Veća strana tela u sig-

moidnom delu kolona, ako nisu dovela do kom-

plikacija u optimalnom vremenskom periodu

mogu se uspešno i bezbedno ukloniti endoskop-

ski. 

januar-mart/2014.

Vol. 12  -  Broj 1

5

APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM

Tabela 2. Vrste endoskopski dijagnostikovanih i ekstraho-

vanih stranih tela iz digestivnog trakta

Endoskopska terapija 

variksa jednjaka

Od injekcionih metoda sanacije  variksa jed-

 nj aka primenjivali smo sklerozaciju polido ka no -

lom i apsolutnim alkoholom. Od mehaničkih

me toda primenjivano je endoskopsko ligiranje

variksa jednjaka elastičnim prstenovima (band-

ing) od 1995. godine i endoskopskim omčama

(endoloping) od 1999. godine.

U periodu od 1995. do 2013. godine en do -

skop sko ligiranje variksa primenjeno je kod 220

pacijenta (190 muškaraca i 30 žena), od toga: 

- Ligiranje one shot ligatorom, n=29

- Multi band ligiranje, n=169

- Ligiranje endoloop-ovima, n=22

Akutno variksno krvarenje je imalo 24.3%

pa cijenata, ranije krvarenje 43%, dok ranije nisu

krvarili 32.5% te je ligiranje primenjeno u cilju

primarne profilakse krvarenja. Pacijenti su naj -

češće bili sa alkoholnom cirozom jetre (56%) i u

B stadijumu po Child-u (49.3%), kao i sa naj če -

šće trećim stepenom veličine variksa jednjaka

(65%).

Postignuti su sledeći rezultati ligiranja varik-

sa jednjaka:

• Kontrola aktivnog krvarenja: 83.3%

• Eradikacija variksa: 92.6%

• Broj intervencija: 3.3 ± 0.4 (2-6)

• Broj ligatura po jednoj intervenciji: 3.5 ± 1.2

(2-10)

• Rekurentno variksno krvarenje: 13.2% 

• Rekurentni variksi: 22.7%

• Ukupni mortalitet: 16.2%, 

• Mortalitet zbog variksnog krvarenja 6.5%

• Praćenje (meseci): 39 ± 12.6 

Nakon ligiranja variksa nije bilo značajnijih

ko mplikacija, samo tranzitorne disfagije, retro -

ste rnalnog bola, febrilnosti i bola u grlu.

Rezultati većine studija, među kojima i naša,

po kazali su da kombinovana terapija ligiranja i

istovremene sklerozacije variksa nije smanjila

recidiv variksa a dovela je do većeg broja kom-

plikacija, te se ne preporučuje.

9

Rezultati studije Lo-a i saradnika su pokazali

da primenom malog volumena sklerozantnog

sre dstva na male varikse zaostale nakon proce-

dure ligiranja postiže se signifikantna redukcija

recidiva variksa i rekrvarenja.

10

Nasuprot tome,

meta analiza Singh-a i saradnika

11

nije pokazala

značajnu razliku između ligiranja variksa i kom-

binacije ligiranja i skleroterapije u pogledu sa -

na cije aktivnog krvarenja iz variksa (OR = 1.01;

95% CI = 0.43-2.36), variksnog rekrvarenja

(OR = 1.12, CI = 0.69-1.81) i mortaliteta (OR =

1.1, CI = 0.70-1.74). Broj tretman sesija do

kompletne eradikacije variksa bio je identičan u

oba endoskopska tretmana, dok je bilo sig-

nifikantno više ezofagusnih striktura kod pacije-

nata na kombinovanoj terapiji (p <0.001). I naša

studija je pokazala da kombinovana metoda ligi-

ranja i dodatne sklerozacije zaostalih malih va -

rik sa nakon ligiranja nema prednosti u odnosu

na samo ligiranje variksa.

12

U zaključku ligiranje predstavlja endoskop-

sku terapiju izbora u primarnoj profilaksi kr 

-

vare nja iz “visoko rizičnih variksa jednjaka”, u

sekundarnoj  profilaksi krvarenja iz variksa jed-

 nj aka i u akutnom krvarenju. Kombinovani me -

tod ligiranja i sklerozacije nema prednost u od -

no su na samo ligiranje.

6

APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM

Vol. 12  -  Broj 1

januar-mart/2014.

Endoskopska resekcija polipa 

gastrointestinalnog trakta

Ukupno je urađeno 1.273 polipektomija kod

822 pacijenta. Od toga, u jednjaku je uklonjeno

11 polipa, u želucu 182 i u debelom crevu 1.080

polipa.

Primenjene su sledeće tehnike endoskopske

resekcije polipa:

1. Klasična elektroresekcija omčom za polipek-

tomiju 

2. Kod pedunkularnih polipa infiltracija pe 

te 

-

ljke razblaženom solucijom epinefrina (slike

6, 7 i 8), kao i primena klipseva ili endolupo-

va kod polipa sa debljom peteljkom (slika 9)

3. “Hladna” polipektomija monofilamentoznom

omčom kod sesilnih polipa manjih od 7 mm

4. “Hot biopsy” tehnika za polipe manje od 5

mm

5. Tehnika “hladne polipektomije” forcepsom 

6. Mukozektomija za “flat” lezije, sesilne lezije

> 10 mm, kao i za granulirane tumore sa lat-

eralnim širenjem (LST-G) 

Slika 6. Veliki pedunkularni polip kolona – infiltracija

peteljke razblaženom solucijom epionefrina

Za sesilne, ravne i ravno elevirane lezije

prečnika preko 10 mm, kao i za tumore sa later-

alnim širenjem koristili smo tehniku mukozek-

tomije “ubrizgaj i seci” (slika 10).

Opisanom tehnikom mukozektomije uklonil-

li smo 315 kolorektalnih adenoma kod 220 paci-

jenata (148 muškaraca i 72 žene), prosečne sta -

ro sti 62.4 ± 10.12 (42-80) godina. Ko lo no s kop -

sko praćenje je bilo za 3-6 meseci, potom go di -

š nje u prve tri godine a nakon toga u dužem vre-

menskom intervalu. Prosečan period praćenja

iz nosio je 21.2 ± 17.8 meseci (3-72 meseca). En

blo ck resekcijom uklonjeno je 92.5% adenoma,

dok je piecemeal resekcijom uklonjeno 7.5 %

ade noma. Prosečna veličina uklonjenih adeno-

ma iznosila je 13.6 mm (od 8 do 60 mm).

Slika 7. Elektroresekcija polipa

Slika 8. Polip je uklonjen – mesto resekcije polipa

Recidiv adenoma bio je kod 3 (1.3%) pacije -

n 

ta. Od komplikacija kod 2 (0.9%) pacijenta

došlo je do krvarenja nakon mukozektomije, ko -

je je endoskopski sanirano klipsevima. Kod je d -

nog pacijenta (0.45%) sa većim ravno eleviran-

im adenomom cekuma došlo do postkoagulaci -

o nog sindroma sa pericekalnom infiltracijom i

januar-mart/2014.

Vol. 12  -  Broj 1

7

APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM

ka 

snijim pogoršanjem već postojeće loše fu 

-

nkcije jetre i bubrega.

13

Prema podacima u liter-

aturi krvarenje se javlja u preko 2% mukozek-

tomija, dok postkoagulacioni sindrom u 0.5 do

3.7%.

14-17

Slika 9. Veliki polip kolona sa debelom peteljkom - plasir-

ana dva klipsa na peteljku polipa blizu zida, iznad klipseva

peteljka uomčena, elektroresekcija peteljke je u toku

Slika 10. Tehnika mukozektomije “ubrizgaj i seci” (a) sesil-

na lezija ograničena na mukozu. (b) inicijalna submukozna

injekcija razblaženog epinefrina ispod proksimalne granice

lezije. (c) naredna submukozna injekcija ispod distalne

granice lezije dovodi do kreiranja submukoznog jastučića.

(d, e) lezija je uomčena i resekovana uz pomoć dijatermi-

jske omče. (f) ceo uzorak lezije se dostavlja na patohis-

tološko ispitivanje.

U zaključku mukozektomija u dobro  postav -

lj e nim indikacijama, predstavlja efikasnu, bez -

be dnu i minimalno invazivnu proceduru uklanj -

a nja ravnih i sesilnih adenoma kolona i rektuma,

i u mnogim slučajevima je zamenila hirurške

me tode. Tokom dugog perioda praćenja pacije-

na ta nakon kompletnog uklanjanja adenoma vr -

lo je nizak procenat njihovog recidiva, što je od

velikog značaja u sekundarnoj prevenciji ko lo -

re ktalnog  karcinoma.

Literatura

1. Grgov S, Stamenković P, Janjić D. Poređenje hemo-

statske efikasnosti endoskopske injekcione terapije

epinefrinom i kombinovane terapije epinefrinom i

hemoklipsevima kod krvarenja iz peptičkih ulkusa.

Srp Arh Celok Lek 2012; 140 (5-6): 299-304. 

2. Calvet X, Vergara M, Brullet E, Gisbert JP, Campo R.

Addition of a second endoscopic treatment following

epinephrine injection improves outcome in highrisk

bleeding ulcers. Gastroenterology 2004; 126: 441-50.

3. Barkun AN, Martel M, Toubouti Y, Rahme E, Bardou

M. Endoscopic hemostasis in peptic ulcer bleeding for

patients with high-risk lesions: a series of meta-analy-

ses. Gastrointest Endosc 2009; 69: 786-99. 

4. Grgov S, Radovanović-Dinić B, Tasić T. Could appli-

cation of epinephrine improve hemostatic efficacy of

hemoclips for bleeding peptic ulcers? A prospective

randomized study. Vojnosanit Pregl 2013; 70 (9): 824-

82.

5. Brandt LJ. Vascular lesions of the gastrointestinal

tract. In: Feldman M, Friedman LS, Brandt LJ (eds).

Sleisenger&Fordtran’s. Gastrointestinal and Liver

Disease, Pathophysiology / Diagnosis / Management,

8th ed, Sounders Elsevier 2006; 757-64.

6. Tracy E, Tuttle-Newhall J. Management of unusual

sources of upper GI bleeding. In: Pryor AD, Pappas

TN, Branch MS (eds). Gastrointestinal bleeding. A

pra ctical approach to diagnosis and management. Sp -

ri nger 2010; 65-77.

7. Grgov S, Stamenković P, Janjić D. Endoskopsko le če -

nje bolesnika s angiodisplazijama želuca i duodenuma

li giranjem elastičnim prstenovima. Srp Arh Celok Lek

2012; 140 (3-4): 168-72.

8. Grgov S, Dimitrijević P, Vučković J, Stamenković P.

Endoskopsko uklanjanje stranog tela iz sigmoidnog

dela  kolona  –  prikaz  slučaja.  Arch  Gastro en te ro he pa -

tol 2012; 29 (3): 35-9.

9. Đurđević D, Janošević S, Dapčević B, Vukčević V,

Đorđević D, Svorcan P, Grgov S. Combined ligation

and sclerotherapy versus ligation alone for eradication

of bleeding esophageal varices: A randomized and

prospective trial. Endoscopy 1999; 31 (4): 286-90.

10. Lo GH, Lai KH, Cheng JS, Lin CK, Huang JS, Hsu PI,

et al: The additive effect of sclerotherapy to patients

receiving repeated endoscopic variceal ligation: A

prospective, randomized trial. Hepatology 1998; 28:

391-95.

11. Singh P, Pooran N, Indaram A, Bank S. Combined lig-

ation and sclerotherapy versus ligation alone for sec-

ondary prophylaxis of esophageal variceal bleeding: a

meta-analysis. Am J Gastroenterol 2002; 97 (3): 623-

629.

12. Grgov S, Stamenković P. Does sclerotherapy of rem-

nant little oesophageal varices after endoscopic liga-

tion have impact on the reduction of recurrent varices?

Prospective study. Srp Arh Celok Lek 2011; 139 (5-6):

328-32.