Časopis podružnice srpskog lekarskog društva u leskovcu

40

APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM

devijacijom 4,16. Depresivni skor tokom drugog

merenja bio je 25,56 sa standardnom devijaci-

jom 3,97, dok je na finalnom merenju vrednost

skora pala na 17,69 sa standardnom devijacijom

od 3,68. 

U tabeli 17. prikazani su rezultati merenja

ko 

eficijenta depresivnosti Cungovom skalom

koju su popunjavali sami ispitanici - na osnovu

sa moprocene svojih tegoba. Koeficijent depre-

sivnosti najveći je na inicijalnom merenju u Em

grupi i iznosi 0,73, dok se na srednjem i final-

nom merenju smanjuje na 0,57, odnosno 0,51.

Rezultati merenja u grupi Eb pokazuju da je na

početku praćenja, u inicijalnom merenju, koefi-

cijent depresivnosti najveći – iznosi 0,51, a

potom opada na 0,39 i 0,37 na srednjem i final-

nom merenju. 

Tabela 17: Rezultati dobijeni primenom Cungove skale

depresivnosti (varijable CUNG)

Tokom našeg istraživanja poseban značaj dali

smo profilima ličnosti ispitanika. Svi ispitanici

su podvrgnuti testiranju MMPI skalom, nakon

če ga je usledila identifikacija pojedinačnih pro-

fila (za svakog pacijenta ponaosob), na osnovu

16 ponuđenih tipičnih profila koje ova skala pre -

d viđa. Tokom testiranja u eksperimentalnoj gru -

pi Em, profil D-Pd-Pt imalo je 8 ispitanika, pro-

fil Pd-Ma prepoznat je kod petorice ispitanika,

profil Pd-Hy pojavio se 3 puta. Ovo su ujedno i

pro fili prve grupe, koja se karakteriše psiho pa t -

skim crtama ličnosti i predstavlja grupu malada -

p tibilnih profila. Njihova zastupljenost u ek s p er-

 

i 

mentalnoj grupi Em iznosi 53,33%, odnosno

ma ladaptibilni profil imalo je 16 ispitanika na

me tadonu. Profil D-Hs-Hy-Pt u uzorku se po ja -

vio 4 puta i on pripada drugoj grupi profila - ne -

u 

rotskih, čija zastupljenost je 13,79%. Treću

gru pu profila, koju čine profili sa psihotičnim

obe ležjima čine: profil Pa-(D)-(Hs,Hy) koji je

pre poznat kod petorice ispitanika, profil Sc-D-

Pd koji je imao jedan ispitanik, profil Sc-(Hy,

Hs) koji su imala dvojica ispitanika i profil D-

Sc-Pt koji je imao jedan ispitanik na metadonu.

Najzastupljenija grupa profila u ekspreimental-

noj grupi Em pripadala je maladaptibilnim pro-

filima, zastupljenim kod 16 ispitanika, odnosno

53,33% Em ispitanika. 

Tabela 18: Psihološki profili ispitanika Em grupe

Grafikon 1: Distribucija pojedinačnih psiholoških profila

Em grupe

U tabeli 18 prikazani su dobijeni profili Eb

ek sperimentalne grupe. Profil D-Pd-Pt u Eb uz -

o rku pojavio se četiri puta (13,33%). Profil D-

Hs-Hy-Pt identifikovan je kod 12 ispitanika Eb

grupe i predstavlja najučestaliji profil u ovoj ek -

s perimentalnoj grupi (40%). Profil D-Pt prepoz-

nat je kod 9 ispitanika Eb grupe (30%). Profil

Sc-D-Pd u Eb uzorku se ponovio u dva slu ča ja

(6,67%), dok su profil Sc-(Hy,Hs) imala tri ispi-

tanika(10%). Svi dobijeni profili, na osnovu

svo jih psiholoških obeležja, sažeti su u tri grupe.

Pr vu grupu čine maladaptabilni profili, koji se

41

APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM

Vol. 12  -  Broj 1

januar-mart/2014.

karakterišu psihopatskim crtama ličnosti i to je u

eksperimentalnoj grupi samo profil D-Pd-Pt koji

se u uzorku pojavio 4 puta ili 13,33%. Drugu

gru pu čine neurotski profili, kojih je ukupno 21

ili 70% i to su profil D-Hs-Hy-Pt koji je identi-

fikovan kod 12 ispitanika i profil D-Pt koji je id -

e ntifikovan kod 9 ispitanika. Treća grupa profi-

la sačinjena je od onih profila koji imaju psi ho -

ti čni potencijal. Oni su u Eb uzorku zastupljeni

sa 16,67% i to profil Sc-D-Pd koji je prepoznat

kod dvojice ispitanika i profil Sc-(Hy,Hs), koji

je bio zastupljen 3 puta. Tabela prikazuje da je

naj zastupljeniji profil u eksperimentalnoj grupi

Eb imao neurotska obeležja. 

Tabela 19: Distribucija psiholoških profila Eb grupe

Grafikon 2: Distribucija profilskih grupa kod ispitanika Eb

grupe

Najveći procenat ispitanika Em grupe, na pi -

ta nje o aktuelnim sudskim problemima dao je

od govor da ih nema (50%), u 23,3% dat je od -

go vor da se očekuje izvršenje sudske kazne, dok

je 6,7% ispitanika kazalo da je sudski proces u

toku. Kod ispitanika Eb grupe, najučestaliji od -

go vor je da nema aktuelnih sudskih problema u

60%, potom sa po 10% da je ispitanik pod us lo -

v nom kaznom ili da je u toku sudski proces, dok

je kod obe grupe ispitanika u istom procentu od

6,7% započeta istraga. U odnosu na ukupan broj

ispitanika, najučestaliji odgovor je da ispitanik

ak tuelno nema sudskih problema i to u 55%, u

15% da je sudski proces u toku ili da očekuje iz -

v 

ršenje sudske kazne, dok su ostali odgovori

ređi. 

Tabela 20: Prisutnost sudskih problema ispitanika tokom

perioda praćenja 

U celokupnom opijatskom uzorku signi fi kan -

t no veći je bio broj ispitanika koji tokom perio-

da praćenja nisu imali sudskih problema. 

Statistički prikaz opijatskih zavisnika

kod kojih se sprovode mere bezbed-

nosti medicinskog karaktera

Od 60 opijatskih zavisnika lečenih na Ode lje -

nju za bolesti zavisnosti Službe za psihijatriju

Op 

šte bolnice Leskovac tokom 2011. i 2012.

godine, njih 7 je nakon procesuiranja od stra ne

suda upućeno ponovo na odeljenje radi sp ro vo -

djenja bezbedonosne mere medicinskog karak-

tera, do preostala 23 pacijenta koji takođe ima ju

kliničke znake i simptome opijatske zavisnosti,

nikada do sada nisu bili u terapijskom procesu.

Praktično se prvo lečenje i poklapa sa po če t kom

sprovodjenja mere. Od pacijenata koji su na

meri, a već su lečeni na odeljenju po principu

do brovoljnosti, samo je jedan ispitanik na meta-

donskoj terapiji, dok je ostalih 6 bilo na terapiji

opijatskim blokatorom Nalorexom.

januar-mart/2014.

Vol. 12  -  Broj 1

42

APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM

Najveći broj ispitanika koji su na meri, nalazi

se u intervalnom starosnom dobu od 30. do 34.

i od 40 do 44. godine (po 6 ispitanika). 

Tabela 21: Prikaz starosnog doba ispitanika na meri

bezbednosti medicinskog karaktera po dobnim intervalima

Meru bezbednosti medicinskog karaktera,

čak 14 zavisnika od opijata, dobilo je za delo -

na silje u porodici, a njih 8 za delo neovlašćene

tr govine, držanja i stavljanja u promet opojnih

dro ga i spadaju u red malih dilera. 

Tabela 22: Prikaz broja učestalosti krivičnih dela i prekrša-

ja na osnovu kojih je izrečena mera bezbednosti medicin-

skog karaktera

Zaključak

Povezanost droge i kriminala je opšte pri hva -

će na činjenica, što se ne može reći i za razma-

tranje uzročno posledičnih pretpostavki i odgov-

ora na pitanje - da li je starija droga ili kriminal.

Stav psihijatara i psihijatrijskih forenzičara je

sva kako najbliži istini. Stvari ne treba generali-

zovati, već svakog pacijenta - opijatskog zavis-

nika koji je uz to i nosilac kriminogenih aktiv no -

sti, razmatrati zasebno. U prikazanoj studiji u

ko joj je većina dobrovoljno lečenih ispitanika

imala dela iza sebe i pre početka lečenja, potvrd-

jen je često sugerisan stav brojnih studija da ra -

ni ji početak uzimanja opijata, učestalost uzima -

nja, prisustvo psihijatrijskog morbiditeta, u na -

šem uzorku depresivni poremećaj majki i alko-

holizam očeva, kao i odsustvo adekvatne soci-

jal ne podrške, prvenstveno kroz postojanje i ad -

e kvatnost bračno partnerskog odnosa, jesu mo -

gu ći prediktori kriminogenosti i kasnijih krimi-

nalnih manifestacija. Kada se tiče ulaska u samu

kriminogenu aktivnost, nesumnjivo je da an 

-

ksioznost i depresivnost jesu, pored nekih dru -

gih parametara koji se dijagnostikuju suptilnijim

psihološkim testovima, okidači impulsivnosti i

nedozvoljenih radnji kojim društvo sankcioniše

shodno propisanoj zakonskoj regulativi. U pri -

log ovome govori i činjenica, da su naši pacijen-

ti imali ne samo visoke skorove na postignućima

za detekciju anksioznosti i depresivnosti, već su

ispoljavali i znake poznate kao depresivni ekvi-

valenti koji spadaju u adikcione varijable i tiču

se rizičnog ponašanja u odnosu na upotrenu he -

ro ina. 

Varijable vezane za prisustvo kriminogenih

as pekata ispitanika ukazale su na trajnu spregu

narkomanije kao pojave i maloletničkog pre 

-

stup ništva i kasnijih krivičnih dela, ali i na či nje -

ni cu da aktuelni sudski problemi mogu biti, i

naj če šće jesu, motiv da se započne sa lečenjem,

čak i kada ne postoji jasna motivacija ka pot-

punom prekidu unosa opijata, odnosno ostvari-

vanju traj nije apstinencije. 

U eksperimentalnoj grupi na metadonu, čak

83,3% ispitanika kažnjavano je pre navršene 18.

godine života. U grupi opijatskih zavisnika na

blo 

katoru, 60% ispitanika su kažnjavani kao

ma loletnici. U odnosu na celokupan uzorak, taj

broj je 71,7%. U celokupnom uzorku, krivično

je kažnjeno do trenutka dolaska na lečenje

81,7% ispitanika. 

U eksperimentalnoj grupi Em, tokom perioda

praćenja 50% ispitanika je aktuelno imalo sud -

ske probleme, dok je u eksperimentalnoj grupi

Eb njih 40% takođe aktuelno imalo sudske prob-

leme. Ovako visok procenat prisustva sudskih

pro blema ukazuje na moguću motivaciju us me -

43

APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM

Vol. 12  -  Broj 1

januar-mart/2014.

re nu ka prihvatanju nekog od oblika psihijatrij -

ske pomoći sa ciljem sticanja određenih benefi-

cija - skraćenja zatvorske kazne, sugerisanja na

mo gućnost mere obaveznog lečenja od narko-

manije, ali i uvođenja u metadonsku terapiju i

nastavka njene dalje primene u penalnim uslovi-

ma. 

Jedan od najbitnijih kriminogenih aspekata,

ko ji je predmet interesovanja sudstva, policije i

sociologa je pitanje povezanosti krivičnih dela i

upotrebe psihoaktivnih supstanci. Osnovna di le-

 ma odnosi se na pitanje dali izvršenju krivi č nog

dela prethodi upotreba droga, ili je sklonost ka

antisocijalnom ponašanju i činjenju krivičnih

dela, varijabla potpuno nezavisna od konzuma -

ci je psihoaktivnih supstanci. Brojne studije, sa

pokušajem odgovora na ova pitanja, imaju pot-

puno oprečne rezultate, što između ostalog sug-

eriše i na neujednačenost primenjene meto do lo -

gi je. 

Naši rezultati ukazuju na pojavu zloupotrebe

psihoaktivnih supstanci koja prethodi prvom

kri vičnom delu, sa signifikantnom pouz da noš -

ću. Naime, u eksprimentalnoj grupi Em samo

20% ispitanika učinilo je prvo krivično delo pre

početka konzumacije bilo kakve psihoaktivne

su pstance. Nakon upotrebe lakih droga prvo kri -

vič no delo počinilo je 23,3% ispitanika, a nakon

upotrebe heroina čak 40%. U eksperimentalnoj

grupi Eb samo 10% ispitanika činilo je krivična

dela i pre upotrebe droga. Nakon početka upo -

tre be lakih droga, njih 20% učinilo je prvo krivi -

č no delo, odnosno, nakon upotrebe heroina njih

40%. Najčešća krivična dela koja su počinjena

od strane naših ispitanika odnosila su se na teške

krađe, razbojništvo, nasilje u porodici, pose-

dovanje droge, falsifikat... Nijedan od ispitanika

nije imao krivično delo silovanja, dok je jedan

ispitanik imao krivično delo iznude. 

Kada se tiče uzorka koji je na meri, interesan -

t no je da najveći broj opijatskih zavisnika jesu

oni koji su počinili nasilje u porodici, što je rel-

a tivno novo delo, ali se uveliko procesuira ova

vrsta nasilničkog ponašanja što svakako upućuje

na čestu pojavu iste ali i informisanost potenci-

jal nih oštećenih o postojanju ovog dela i mo gu -

ćem načinu da se opijatski zavisnik privoli na le -

če nje kroz izricane mere bezbednosti. U našem

uzorku je visok broj ispitanika koji su na meri

zbog dela posedovanja, proizvodnje i stavljanja

u promet opojnih droga, što je u saglasju sa stu -

di jom sprovedenom u Specijalnoj zatvorskoj bo -

l nici u Beogradu, gde značajan broj kriminalnih

aktivnosti upravo potpada pod ovo delo, a sp ro -

vo de ga iznudjeni delikventi, tzv. mali dileri. 

Kada se tiče psihološkog profila opijatskih

zavisnika, koji su na bihejvioralnom planu krim-

inalno orijentisani, istraživanje je u skladu sa lit-

e raturnm podacima, da većina ovih izvršilaca sa

psihopatskom strukturom, i pored opijatske za v-

isnosti, ima i dijagnozu poremećaja ličnosti. 

Literatura

1. Međunarodna klasifikacija bolesti MKB-10, deseta

revizija, Savezni zavod za zaštitu zdravlja, Savremena

administracija, Beograd, 1996. 

2.  Vučković N., Droga i medicina, Novi Sad 2009

3.  Diagnosis and Statisical Manual of Mental Disorders,

DSM-IV (Fourth Edition). American Pszchiatric Asso -

ci ation, Washington D. C., 1994

4. Krivični zakonik. Sl. glasnik RS", br. 85/2005,

88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009,

121/2012 i 104/2013). 

5.  Milena Stanković, Droga i kriminal. Beograd, 2008. 

6.  Ćirić Z., Dimitrijević B. (2009). Osnovi sudske psihi-

jatrije i sudske psihologije. 

Niš, CKC

7.  Ball, SA.,Carroll, KM., Canning-Ball, M., Rounsa vi l -

le, B. J., Reasons for dropout from drug abuse treatme -

nt: Symptoms, personalyti, and motivation. Addivtive

Behaviors, 31, str. 320-330, 2006

8.  Conrod, PJ., Pihl, RO., Stewart, SH., Dongier, M.,

Validation of a systemof classifying fenale supstance

abusers on the basis of personalyti and motivational

risk factors for substance abuse. Psyhology of Addi c -

ti ve Behaviors,14, str. 246-256, 2000.

9. Kapamadzija B. Forenzička psihijatrija. Novi

Sad,1989. 

10. Marsch, LA. The Efficacy of methadone maintenance

interventions in reducting illicit opiate use, HIV risk

behaviour, and criminality: a metaanalysis, Addiction,

93, str. 515-532, 1998.

11. Bertschy, G. Methadone maintenance treatment: an

up date. European Archives of Psychiatry and Clinical

Neurosiencie, 245, 114-124, 1995.

12. Kovačević R., Forenzička psihijatrija. Pravni fakultet

u Banjoj Luci, Beograd, 2000

13. Zakon o izvršenju krivičnih sankcija. "Sl. glasnik RS",

br. 85/2005, 72/2009 i 31/2011

14. Lj. Mitić Ranđelović, Poremećaji raspoloženja i ko -

mo rbiditetna stanja, Materijal sa seminara “Poremećaj

raspoloženja - savremeni koncepti“, Niš 2009.

15. D. Lazarević, Atipične forme depresije, maskirana de -

pre sija, depresivni ekvivalenti i funkcionalni so ma tski

si ndromi. Materijal sa seminara „Poremećaju ra spo lo -

že nja - savremeni koncepti“, Niš 2009. 

januar-mart/2014.

Vol. 12  -  Broj 1

44

APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM

januar-mart/2014.

Vol. 12  -  Broj 1

45

APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM

Uvod

Magnetna rezonanca (MR, Magnetna rezo-

nantna tomografija - MRT, Nuklearna magnetna

rezonanca - NMR, engleski: Magnetic Re so na n -

ce Imaging - MRI) je nejonizujuća, neinvazivna

radiološka metoda pregleda kojom se vizualizu-

ju i dijagnostikuju anatomska, morfološka i fun -

k cionalna stanja organa ljudskog tela.

1-27

Rad MR se zasniva na primeni jakog ho mo -

ge nog ma g netnog polja do 4 T (primera radi Ze -

m ljino ma gnetno polje je 0,5 . 10-4 Т) i sa vre -

me 

ne ra 

ču 

 

narske tehnike za obradu virtualne

MR slike u digitalnu.

1-13

Signali (radiofrekventni

ta l asi) iz jez gra atoma vodonika (

1

H

1

), kojeg u

ljudskom telu ima u izobilju, registruju se, sni-

maju, anali zi raju i uz pomoć računara pretvara-

ju u virtualnu, a potom u digitalnu MR sliku (to -

mo gram, pre sek ili sken). Digitalne MR slike se

vi zuali zu ju preko TV monitora i zapisuju la se -

rom na fil mu i/ili na CD u vidu elektronskog za -

pi sa (e-za pis). U većini slučajeva pregled MR

za hteva primenu magnetnog rezonantnog kon-

trastnog sredstva koje sadrži gadolinijum

(64Gd157).

3

MR aparat predstavlja radiološki

in  formacioni sistem u malom (slika 1).

8-13

Slika 1.  Šematsk prikaz magnetno rezonantnog 

informacionog sistema

Istorija magnetne rezonance

Edvard Parcel (енглески: Edward Mills Pu r -

cell; 1912-1997) i Feliks Bloh (немачки: Felix

Bloch; 1905-1983) su 1946. godine prvi, nezav-

i sno jedan od drugog, otkrili NMR.

9,14,15

Ed va rd

Parcel demonstrirao je rad NMR u jednom litru

OSNOVI MAGNETNE REZONANCE

Rade R. Babić

1,2

, S. Babić

3

, A Marjanović

3

1

Centar za radiologiju KC Niš

2

Visoka zdravstvena škola strukovnih studija "Hipokrat" u Bujanovcu

3

Studenti Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu

ODABRANE TEME

Adresa autora: Dr prof. Rade R. Babić, radiolog, Centar za

radiologiju KC Niš, Bulevar dr Zorana Đinđića br. 48, 018/

4202040, 18000 Niš.

Е-mail: [e-mail]

SAŽETAK

Magnetna rezonanca (MR, Magnetna rezonantna to -

mo grafija - MRT, Nuklearna magnetna rezonanca - NMR,

en gleski: Magnetic Resonance Imaging - MRI) je ne jo ni -

zu juća, neinvazivna radiološka metoda pregleda kojom se

vi zualizuju i dijagnostikuju anatomska, morfološka i fu n k -

ci onalna stanja organa ljudskog tela. MR aparat predsta -

v lja minijaturan radiološki informacioni sistem. Rad MR se

zasniva na primeni jakog homogenog magnetnog polja i

sa vremene računarske tehnike. U radu su prikazani os no -

vni principi rada magnetne rezonance. U većini slučajeva

pre gled MR zahteva primenu magnetnog rezonantnog ko -

n trastnog sredstva koje sadrži gadolinijum (64Gd157). 

Ključne reči: Radiologija, magnetna rezonanca, tesla

SUMMARY

Magnetic Resonance Imaging (MRI, Magnetic Re so -

na nce Tomography - MRT, Nuclear Magnetic Resonance

- NMR) is a non-ionizing, non-invasive radiological meth-

ods of examination which visualize and diagnose anatom-

i cal, morphological and functional state of the organs of

the human body. MRI device is a miniature radiological

information system. The work of MRI is based on the ap -

pli cation of a strong homogeneous magnetic field and mo -

dern computer technology. This paper presents the basic

pri nciples of MRI. In most cases, require the application of

an overview of the MRI magnetic resonance contrast ag -

e nt comprising a gadolinium (64Gd157).

Key words: radiology, magnetic resonance imaging,

tesla

pa rafina u čvrstom stanju, dok je Feliks Bloh

pri kazao rad NMR u vodonikovim jezgrima dva

kubna santimetra (2 cm

3

) vode. Za ovo otkriće

Edvard Parcel i Feliks Bloh su 1952. godine

dobili Nobelovu nagradu za fiziku.

Pol Kristian Loterbur (engleski: Paul Chris ti -

an Lauterbur) i ser Piter Mensfild (engleski: Sir

Peter Mansfield) su prvi, nezavisno jedan od

dru  gog, MR primenili u dijagnostičke svrhe kod

ljudi i za to otkriće su 2003. godine podelili No -

be lovu nagradu za fiziologiju i medicinu. 

9,16,17

Od 1950. do 1970. godine NMR je neprekid-

no razvijana i korišćena samo za hemijske i fi zi -

č ke analize. Prvi MR snimci su načinjeni i ob -

jav ljeni 1973. Prvi MR tomogram živog miša

ob javljen je januara 1974. Prva studija MR na

čo 

 

veku objavljena je 1977. godine. Prvi MR

apa rat za komercijalne svrhe dizajniran je 1980.

godine, koji nikada nije prodat. Kod ovog apara-

ta za jedan presek (tomogram) čekalo se 5 min-

uta. Karakteristike ovog aparata su poboljšane,

pa se za jedan presek čekalo 5 sekundi (1986).

MR angiografija u primeni je od 1988. kojom su

se po prvi put mogli vizualizovati krvni sudovi i

sr ce i protok krvi kroz njih bez primene kontras -

t nog  sredstva.

Američko udruženje radiologa je 1983. pre d-

 ložilo da se iz naziva, nuklearna magnetna rezo-

nanca, izostavi naziv nuklearna. Tako je NMR

dobila novi naziv - magnetna rezonantna tomo-

grafija (MRT) ili samo, magnetna rezonanca

(MR). To je učinjeno da bi se otklonile negativ -

ne predrasude prema jonizujućem zračenju i

strah od radijacije tokom radiološkog pregleda,

rada nuklearnih elektrana, eksplozije atomske

bom be, već vidjenih slika od bačene atomske

bombe na Hirošimu (6. avgust 1945.) i Nagasaki

(9. avgust 1945.), nuklearne katastrofe na ostrvu

Tri Milje (1979), Černobilj (1986) i nuklearnih

ka ta strofa novijeg datuma Fukušima (2011) i sl.

9

Kod nas, u našoj sredini, prvi opis rada i pri -

me ne MR u dijagnostičke svrhe dao je profesor

radiologije Medicinskog fakulteta Univeziteta u

Nišu dr Radomir Babić u radovima: "Kom pju te -

ri 

zovana medicinska slika. Naučni podmladak

1982; 14 (3-4): 123-130." 18, "Nuklearno mag-

netska rezonancija. Acta medica Medianae

1983; 22(1): 121-124" 19 i "Mogućnosti pri me -

ne NMR u medicini. Naučni podmladak 1983;

14 (1-2): 111-115" 20,21. U štampanju i reali za -

ci ji ovih radova prof. dr Radomira Babića po -

ma gao je tada student, danas doktor, patolog Mi -

lorad Pavlović, tada glavni i odgovorni urednih

studentskog časopisa Naučni podmladak – sve s-

ka za medicinu, a danas glavni i odgovorni ured-

nik časopisa Okružne podružnice SLD u Les -

kovcu Apollineum medicum et aesculapium.