Časopis podružnice srpskog lekarskog društva u leskovcu

Uvod

Prestanak života nastupa onda kada dolazi do

prestanka funkcionisanja mozga. Prekid cir ku-

 lacije krvi uslovljava prestanak funkcionisanja

svih tkiva i nastaje kao posledica srčanog zasto-

ja. Prestanak funkcionisanja mozga i srca dva su

procesa koja se međusobno uslovljavaju, ali

koja nisu paralelna, jer je u većini situacija sr ča -

ni zastoj primarni proces koji direktno utiče na

na stanak smrti svih ćelija u organizmu. 

Akutni zastoj srca "cardiac arrest" je iznenad -

ni i neočekivani prestanak cirkulacije krvi, izaz-

van funkcionalnim prestankom rada srca. To je

nesposobnost srca da pumpa dovoljno krvi da bi

se mozak održao u životu i predstavlja samo on -

aj iznenadni prestanak rada srca koji je potenci-

jalno izlečiv i zahteva primenu mera kardiopul-

monalne reanimacije i zato ga ne treba izjed na -

ča vati sa zastojem srca koji nastaje kao završni

čin svih fatalnih bolesti. Sa aspekta lekara rean-

imatora, srčani zastoj je iznenadni prekid cirku-

lacije kod bolesnika za koga se nije očekivalo da

umre u to vreme.

2

Akutni srčani zastoj je vodeći uzrok smrti u

Ev ropi, oko 700.000 ljudi strada na ovaj način i

odgovoran je za više od 60% uzroka smrti odra -

slih s koronarnom srčanom bolesti.

3

Analizom

po dataka, prikupljenih u 37 evropskih zemalja,

utvrđeno je da je godišnja incidenca kardiopul-

monalnog zastoja za sve ritmove 38 na 100.000

stanovnika.

4

Početni ritam kod 40% žrtava izne-

nadnog kardijalnog aresta je ventrikularna fibri-

lacija(VF). Verovatno u vreme kolapsa mnogo

više žrtava ima VF ili brzu ventrikularnu tahika -

r  diju (VT), ali do trenutka kada se snimi prvi

EKG, njihov početni ritam već prelazi u asistoli-

ju. 

Podaci govore da preživljavanje nakon sr ča -

nog zastoja do otpusta iz bolnice iznosi 10,7%

za sve ritmove, 21,2% za srčani zastoj sa ventri -

ku larnom  fibrilacijom.

5

Prema novijim istraži-

vanjima postoje dokazi da je procenat preživlja-

vanja nakon srčanog zastoja u porastu.

5

Pre živ -

lja vanje nakon iznenadnog srčanog zastoja mo -

g lo bi biti udvostručeno ili utrostručeno ukoliko

bi očevici srčanog zastoja pružili kvalitetnu re a -

ni maciju, što se može postići poštovanjem pro-

tokola dispečera hitnih službi, radi dobijanja in -

for macija o stanju bolesnika posebno stanja sve -

s ti i kvaliteta disanja. Prepoznavanje agonalnog

disanja, koje se javlja kod 40% bolesnika u pr -

vim minutima nakon srčanog zastoja je indikaci-

ja za započinjanje mera kardiopulmonalne rean-

imacije.

10

Verovatnoća da će očevici pružiti efi -

kas nu pomoć veća je ako postoje jasne telefon s -

ke instrukcije zdravstvenih radnika za način vr -

še nja kompresije grudnog koša i disanja usta na

usta, kod unesrećenog koji ne reaguje i ne diše

nor malno.

11

Najčešći uzrok cardiac arrest-a jesu predhod-

na srčana oboljenja (82,4%) tzv. primarni car-

diac arrest (kardiovaskularne bolesti, fibrilacija

komora). Češći uzrok primarnog srčanog zasto-

ja je ventrikularna fibrilacija, nastala zbog tranz-

itorne fokalne miokardne ishemije. Akutni in far -

kt miokadra može izazvati ventrikularnu fibrila -

ci ju, ali i asistoliju koja se češće javlja kod sr ča -

nog bloka, električnog udara ili kod predoziran-

ja lekovima.

2

Ostali razlozi srčanog zastoja su se kundarni

cardiac arrest, interne etiologije (8,6%, bolesti

pluća, cerebrovaskularne bolesti, maligna obol-

jenja, gastrointestinalna krvarenja, plućna trom-

boembolija, bubrežna oboljenja), i eksterne eti-

ologije (9% trauma, krvarenje, asfiksija, trovan-

ja, utapanje, udar struje i groma).

1

O etiološkim

uzrocima srčanog zastoja (4H- hipoksija, hipov-

olemija, hiper i hipokalemija, hipokalcemija, hi -

po termija i 4T- tenzioni pneumotoraks, tampon-

a da srca, tromboembolije, trovanja) mora se raz -

mi 

šljati u toku kardiopulmonalne reanimacije,

radi primene specifičnih postupaka u cilju njiho -

vog otklanjanja. 

Većina žrtava iznenadne srčane smrti ima od

ranije poznato srčano oboljenje i znake upozo re -

nja, najčešće bol u grudima sat vremena pre sr -

ča nog zastoja (stezanje u grudnom košu, retro -

ster nalna bol koja se širi u ramena ili levu stranu

ruke, poremećaj ritma, bledilo, znojenje, hipo ili

hipertenzija). Podaci istraživanja pokazuju da

ove simptome, uz palpitaciju ili sinkopu, imaju i

naizgled zdrave, mlade žrtve srčanog zastoja.

Pre stanak rada srca, koji dovodi do prestanka

cir 

kulacije, veoma brzo dovodi do određenih

21

APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM

Vol. 12 - Broj 1

januar-mart/2014. 

zna kova, među kojima dominiraju oni od strane

CNS. Gubitak svesti, odsustvo pulsa (art. karo-

tis ili femoris), prestanak disanja, promene boje

kože, odsustvo srčanih tonova, nemerljiv krvni

pritisak, odsustvo ili prestanak krvarenja (iz ra -

ne ili povrede). Ovi znaci moraju se prepoznati

na vreme i pozvati pomoć stručnjaka.

12

Postupak kod kardijalnog aresta s VF-om je

tre nutni početak kardiopulmonalne reanimacije

(spo ljna masaža srca i veštačko disanje) i elek t -

ri 

č 

na defibrilacija. Asfiksija je najčešći uzrok

ka r dijalnog zastoja kod povreda, trovanja, uto-

pljenika, dece. U tim slučajevima veštačko dis-

anje ključno je za reanimaciju žrtava. Životi ve -

li kog broja pacijenata koji dožive kardijalni are -

st mogu se spasiti brzom i pravovremenom pri-

me nom reanimacionih mera. 

Kardiopulmonalnocerebralna reanimacija

(KPCR) je niz urgentnih postupaka koji se sp ro -

vo de nakon srčanog zastoja, u cilju uspostavlja -

nja normalne cirkulacije, rada srca i pluća i za š -

ti te mozga od oštećenja koja nastaju zbog naglo

na stalog prekida cirkulacije krvi. 

Prilikom izvođenja KPCR postoji redosled

postupaka i radnji koji se nazivaju "lanac pre živ -

lja vanja" i sastoji se iz četiri karike: rano prepo -

zna vanje i pozivanje hitne medicinske pomoći,

ra na primena osnovnih mera reanimacije (BLS),

rana defibrilacija, rana primena produženih me -

ra reanimacije (ALS). Sve karike su međusobno

povezane i predstavljaju jedinstvenu celinu, pa

neizvršavanje jedne karike ovog lanca dovodi u

pitanje uspešnost reanimacije i preživljavanje

osobe koja je doživela srčani zastoj. Pravo vre -

me 

na primena ovih reanimacionih postupaka

mo že pokrenuti mali, ali ključan protok krvi pr -

e  ma srcu i mozgu i povećati mogućnost prekida

VF ili VT defibrilacijom i omogućiti da srce po -

novo dobije pravilan ritam i pokrene sistemsku

perfuziju. Spoljna masaža srca je veoma važna

ukoliko defibrilacija nije moguća unutar 4-5

minuta nakon kolapsa. U prvim minutima nakon

uspešne defibrilacije, srčani ritam može biti spor

pa je potrebna masaža srca do stabilizovanja sr -

ča ne funkcije. Ishod srčanog zastoja i kardiopul-

monalne reanimacije zavisi od mnogo fak tora:

vre me početka primene osnovnih reanimacionih

me ra, kompresija grudnog koša, adekvatna pot-

pora disanju, rana defibrilacija VF i VT bez pu -

l sa.

6

Važnost pravovremenog započinjanja rean-

imacionih mera leži u činjenici da se sa svakim

minutom odlaganja primene uspešnost ovih me -

ra smanjuje za 10-20%.

7

Da bi se pravovremeno započelo sa kardio -

pul monalnom reanimacijom potrebno je da se

na vreme prepozna srčani zastoj, da se uoče sim -

p tomi pogoršanja stanja pacijenta i potraži po -

moć medicinskog osoblja. Ishod srčanog zastoja

i reanimacionih mera zavise i od implementaci-

je smernica Evropskog resustitacionog saveta

(European Resuscitation Council, ERC ) i nji-

hovom pravovremenom primenom, a postiže se

kontinuiranom edukacijom medicinskih profe-

sionalaca. Edukacija i trening u izvođenju vešti-

na KCPR-a kod zdravstvenih profesionalaca je

značajna za poboljšanje izvođenja KCPR i zb ri -

nja vanje pacijenata. Cilj edukacije je obezbediti

da polaznici savladaju i usvoje veštine i znanje

ko je će im omogućiti da reaguju adekvatno kod

srčanog zastoja i poboljšaju ishod kod pacijen-

ta.

10

Cilj rada

Cilj rada je analiza učestalosti i ishoda kar-

diopulmonalnih reanimacija pacijenata u Službi

za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja Opšte

bolnice Leskovac, utvrđivanje razlike u prime ni

i uspešnosti mera u prehospitalnom i hospita l-

 nom delu kao i da se pokaže značaj i uloga le ka -

ra specijaliste urgentne medicine u prihvatanju i

urgentnom hospitalnom zbrinjavanju i lečenju

vitalno ugroženih pacijenata. 

Metode rada

Istraživanje je izvršeno po tipu dvogodišnje

re 

trospektivne opservacione studije analizom

po dataka iz protokola službe u periodu od 1. 1.

2012. do 31. 12. 2013. godine. Za ovaj rad ko ri -

š 

ćen je metod kvantitativne analize ukupnog

bro ja pregledanih pacijenata i broja vitalno ug -

ro ženih pacijenata u službi, kod kojih su prime -

nje ne urgentne reanimacine mere, sa grafičkim,

procentualnim i tabelarnim prikazom. Ana li zi ra -

ni su podaci iz protokola na prijemu u Prijemno-

januar-mart/2014. 

Vol. 12 - Broj 1

22

APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM

23

APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM

Vol. 12 - Broj 1

januar-mart/2014. 

tr 

ijažnoj i reanimacionoj ambulanti službe

(PTA), stacionarne liste vitalno ugroženih paci-

jenata čije je stanje praćeno više sati i liste za

primenu mera KCPR, pacijentima kojima je ut -

vr đen srčani zastoj i nad kojima su sprovedene

me re kardiopulmonalne reanimacije. U radu su

uključeni svi vitalno ugroženi pacijenti kojima

je srčani zastoj urvrđen u toku transporta od st -

ra ne ekipa SHMP okolnih domova zdravlja ili

pri prijemu u službu i pacijenti koji su na drugi

način (privatnim kolima) doveženi u službu bez

vitalnih znakova na prijemu. 

Obrazac praćenja kardiopulmonalne reani-

macije napravljen je u sklopu procedura prijema

i zbrinjavanja vitalno ugroženih pacijenata u pe -

riodu akreditacije bolnice, a na os no vu Ut s t e in

smernica i preporuka Međunarodnog komiteta

za  reanimaciju  (ILCOR-International  Com m i  tee

on Resuscitation).

13

Parametri koji su be le že ni

na "Listi reanimacije" odnose se na da 

tum i

vreme prijema pacijenta, način dolaska u bolni -

cu, vreme srčanog zastoja, vreme prima nja pozi-

va za reanimaciju, vreme početka kardi o pul mo -

nal ne reanimacije, procedure u toku reanima ci-

je, početni ritam srca zabeležen na monitoru,

vre me prve defibrilacije ako je postojao ritam

ko ji se defibrilira, medikamentozna terapija i is -

hod reanimacije. Na listi se obavezno upi su ju i

svi članovi Tima koji je sprovodio reanimaciju. 

Analizirani su i podaci iz izveštaja o broju i

procentu uspešnih reanimacija u službi, koji se

kao mesečni izveštaj dostavljaju stručnoj službi

bolnice i predstavljaju pokazatelj kvaliteta rada

u urgentnoj službi, a na osnovu "Metodološkog

uputstva" Instituta za javno zdravlje Srbije. U

analizi podataka se vodilo računa o privatnosti

bolesnika i zaštiti identiteta. 

Procena neurološkog stanja bolesnika nakon

povratka spontane cirkulacije (ROSC, Return of

spontaneus Circulation), vršena je prema CPC

skali (CPC, Cerebral Perfomance Category),

pri likom prevođenja pacijenta na drugo odeljen-

je radi daljeg lečenja, ili pri otpustu iz bolnice.

Ova procena je urađena od strane neurologa, na -

kon sprovedenih dijagnostičkih i terapijskih pro-

cedura. CPC 1 i CPC2 se smatra dobrim neuro -

lo škim ishodom nakon kardiopulmonalne reani-

ma cije, dok se CPC, 3, 4, 5 smatraju lošim is ho -

dom (Tabela 1).

2

Tabela 1. Stepeni oštećenja funkcije mozga (Cerebral

Perfomance Category Scale - CPC skala)

Rezultati rada

U periodu od 1. 1. 2012. do 31. 12. 2013. go -

di ne u službi je pregledano 77.916 pacijenta, od

tog broja kod 1.954 (2,5%) pacijenta su prime n-

jene različite urgentne mere reanimacije u cilju

stabilizacije vitalnih parametara (tabela 2). 

Tabela 2. Broj pacijenata kod kojih su primenjene 

urgentne reanimacine mere

januar-mart/2014. 

Vol. 12 - Broj 1

24

APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM

Od 1954 pacijenta kojima su urgentno pri-

menjene različite mere reanimacije, kod 1.583

(81,01 %) pacijenta, je došlo do stabilizacije

vitalnih parametra u toku opservacije stanja u

stacionaru službe (tabela 3). 

Tabela 3. Procenat uspešnih reanimacija pacijenata

Podaci iz izveštaja o broju i procentu us pe š -

nih reanimacija u službi, koji se kao mesečni iz -

ve štaj dostavljaju stručnoj službi bolnice i pred-

stav 

ljaju pokazatelj kvaliteta rada u urgentnoj

službi, a na osnovu "Metodološkog uputstva"

In stituta za javno zdravlje Srbije, pokazuju pro-

ce nat uspešnih reanimacija i vreme čekanja na

pre gled u službi, po mesecima u toku kalendar -

ske godine (tabela 4 i 5). 

Tabela 4. Procenat uspešnih reanimacija pacijenata po -

kazatelj kvaliteta rada u Službi urgentne medicine

Tabela 5. Procenat uspešnih reanimacija pacijenata

pokazatelj kvaliteta rada u službi urgentne medicine

Od ukupnog broja pacijenata kod kojih su

pri 

menjene različite reanimacione mere, kod

923 (47,23%) pacijenta je zabeležen srčani zas-

toj različite etiologije (tabela 6). 

Tabela 6. Broj pacijenata sa akutnim srčanim zastojem

Kod najvećeg broja pacijenata u službi sa

srčanim zastojem prvi zabeleženi ritam bila je

asistolija 53, 30%. VF/VT bez pulsa zabeležena

25

APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM

Vol. 12 - Broj 1

januar-mart/2014. 

je kod 31,41% pacijenata sa srčanim zastojem, a

električna aktivnost bez pulsa (PEA) kod

15,27% pacijenata (tabela 7). 

Tabela 7. Broj pacijenata sa srčanim zastojem kod kojih 

je prvi zabeleženi ritam bio asistolija, PEA, ili 

VF/VT bez pulsa

Od 923 pacijenta kojima je utvrđen srčani

zastoj i primenjene mere kardiopulmonalne re a -

ni macije na prijemu u službu (PTA) ili u toku

opservacije u stacionaru službe, kod 791

(85,69%) pacijenta je došlo do povratka spon-

tane cirkulacije. 

Od ovih pacijenata kod 132 (14,30%) za be le -

žen je smrtni ishod na prijemu, ili je nastupio u

periodu do sat vremena od početka reanimacije.

Kod 239 (30,21%) pacijenata nastupio je smrtni

ishod zbog srčane ili moždane insuficijencije u

periodu do 24 sati nakon reanimacije (u službi

ili na odeljenju: koronarna jedinica oko 81%,

ne u rološka ili hiruška intenzivna nega). 

Stabilizacija vitalnih parametara kod pacije-

nata nakon KCPR, u periodu do 24h, nakon ut v -

r đivanja srčanog zastoja i početka reanimacije,

zabeležena je kod 420 pacijenata, a to je 45,50%

od broja pacijenata kod kojih je utvrđen srčani

zastoj u službi (tabela 8). 

Tabela 8. Ishod nakon kardiopulmonalne reanimacije 

pacijenata sa srčanim zastojem

Kod svih pacijena u službi, kod kojih je nas-

tupio srčani zastoj, primenjene su urgentne mere

KCPR-a. Osnovne reanimacione mere (ABC,

Ba 

sic life support-BLS) primenjene su kod

100% pacijenata. Uznapredovale reanimacione

mere (D, E, F, Advanced life support-BLS) pri-

menjene su kod 100% pacijenata (primena leko-

va u reanimaciji i infuzionih rastvora). Defi bri -

la cija je primenjena kod 78% pacijenata (VF/

VT) (tabela 9). 

Smrtni ishod nastupio je kod 371 (18,98%)

reanimirana bolesnika, a to je 0,47% od ukup -

nog broja pregledanih pacijenata u službi (tabela

10).

Procena neurološkog stanja bolesnika nakon

povratka spontane cirkulacije i stabilizacije vi -

tal nih parametara vršena je prema CPC skali,

kod 420 pacijenata, prilikom prevođenja pacije -

n ta na drugo odeljenje radi daljeg lečenja ili pri

ot pustu iz bolnice. Ova procena je urađena od

stra ne neurologa, nakon sprovedenih dijag no s ti -

č kih i terapijskih procedura. Stepen 1. evidntiran

januar-mart/2014. 

Vol. 12 - Broj 1

26

APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM

je kod 83 pacijenta službe, koji su nakon stabi-

lizacije vitalnih parametara otpušteni iz bo l nice.

Svi ostali pacijenti su nastavili lečenje na dru  -

gom odeljenju bolnice (koronarna jedinica, ne u-

rološka ili hiruška intenzivna nega). Kod 52

bolesnika evidentiran je stepen 2 i smatra se do -

brim neurološkim ishodom nakon kardiopul-

monalne reanimacije. Stepen 3, 4, 5 se smatraju

lošim ishodom (tabela 11).

Tabela 9. Broj pacijenata sa utvrđenim srčanim zastojem

kod kojih su sprovedene različite mere kardiopulmonalne

reanimacije

Tabela 11. Procena neurološkog statusa pacijenata 

nakon KCPR-a

Тabela 10. Broj umrlih pacijenata u službi 

Diskusija

Akutni zastoj srca javlja se alarmantnim sim -

p tomom - naglim gubitkom svesti. Pristup tak -

vom bolesniku iziskuje primenu urgentnih mera

lečenja, a svi dijagnostički i terapijski postupci,

iz vedeni u tom momentu, presudni su za uspeh

reanimacije. 

Srčani zastoj je alarm koji pokreće čitav sis-

tem reanimacionih mera. Intervencije koje dop -

ri nose uspešnom ishodu nakon srčanog zastoja

mo gu se prikazati kao "lanac preživljavanja". 

Uspeh reanimacije limitiran je vremenom ko -

je prođe od trenutka prestanka rada srca do po -

čet ka primene reanimacionih postupaka, pa su

iz gledi za preživljavanje veći ako se ranije za po -

č nu mere KPCR-a. Svaka sekunda je dragocena,

jer posle tri do pet minuta od nastanka cardiac

arresta dolazi do ireverzibilnog oštećenja mož-

danih ćelija, posle čega je svaka reanimacija iz -

li šna. Period od momenta nastanka cardiac ar re -

sta-a do momenta započinjanja KPCR-a naziva

se "arrest vreme" i potrebno je da ono bude što

kra će da bi se očekivao povoljan ishod reanima -

27

APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM

Vol. 12 - Broj 1

januar-mart/2014. 

cije. Iz ovih razloga neophodno je da se sa pri-

me nom renimacionih mera započne odmah, na

me stu događaja, na ulici od strane obučenih la i -

ka, ekipe hitne pomoći na terenu ili u ambulanti

i u toku transporta, na prijemu u bolnicu, i na

svim odeljenjma bolnice. 

Postavljanje dijagnoze srčanog zastoja ne izi -

s kuje opremu ni aparaturu, zahteva se brzo tra -

že nje znakova srčanog zastoja: gubitak svesti,

pre stanak disanja, gubitak pulsa nad velikim kr -

v nim sudovima, promena boje kože i vidljivih

sluzokoža (sigurni znaci), široke zenice, EKG I

EEG (nesigurni znaci).

1

Svi zdravstveni radnici trebali bi biti sposob-

ni da prepoznaju sve oblike srčanog zastoja i za -

po četi reanimaciju postupcima osnovnog održa-

vanja života: održavanje prohodnosti disajnog

puta, veštačko disanje i masažu srca. 

Reanimacioni postupci se moraju započeti

ne posredno po nastupu srčanog zastoja i sp ro vo -

di ti do dolaska tima za reanimaciju, koji preuzi-

ma izvođenje mera KPCR-a i postupke uznapre-

dovalog održavanja života (preporuka da se u

svim bolnicama odredi jedinstveni broj za pozi-

vanje reanimacionog tima).

9

Ova znanja se stiču

kontinuiranom medicinskom edukacijom i uve -

ž bavanjem reanimacionih mera. 

Ishod srčanog zastoja i mera kardiopulmo 

-

nal ne reanimacije zavisi o implementaciji pre-

po ruka za kardiopulmonalnu reanimaciju Evro -

p skog resuscitacionog saveta (ERC) i njihovom

pravovremenom primenom. 

Preporuke za KPCR predstavljaju skup mera

i postupaka kojima se održavaju ugrožene ili

zaustavljene osnovne vitalne funkcije i obnavlja

cirkulacija. Nove preporuke iz 2010. godine, u

odnosu na predhodne, su jednostavnije, lakše se

uče i primenjuju, kako bi ih što više potencijal-

nih sprovodilaca oživljavanja uključujući i la i -

ke, usvojilo i primenjivalo, naglašavaju značaj

ranog prepoznavanja vitalno ugroženih bolesni-

ka i mogućnost prevencije srčanog zastoja od st -

rane urgentnih, obučenih timova. Ove preporuke

ističu značaj osnovne životne potpore kao naj bi -

t nije za povećanje preživljavanja nakon iznena -

d nog srčanog zastoja. Prilikom izvođenja KPCR

postoji redosled postupaka i radnji koji se nazi-

vaju "lanac preživljavanja" i sastoji se iz četiri

ka 

rike: rano prepoznavanje i pozivanje hitne

me dicinske pomoći, rana primena osnovnih me -

ra reanimacije (BLS), rana defibrilacija, rana pr -

i mena produženih mera reanimacije (ALS). Sve

karike su međusobno povezane i predstavljaju

jedinstvenu celinu, pa neizvršavanje jedne ka -

rike ovog lanca dovodi u pitanje uspešnost rean-

imacije i preživljavanje osobe koja je doživela

srčani zastoj. 

Služba za prijem i zbrinjavanje urgentnih sta -

nja Opšte bolnice Leskovac organizuje medicin-

sko bolničko zbrinjavanje vitalno ugroženih bo -

le snika, po najnovijim preporukama iz svoje de -

latnosti, upotrebom medicinskih protokola i ter-

a pijskih mera u lečenju urgentnih stanja. U ok -

vi ru službe postoji deo za reanimaciju sa neo p -

ho dnom opremom za održavanje života i jedini-

ca za opservaciju pacijenta i postreanimacionu

ne gu. 

Prijem pacijenata u službi obavlja specijalista

urgentne medicine, koji preduzima odgo va ra ju -

će dijagnostičko-terapijske procedure u cilju le -

če nja pacijenta i stabilizacije osnovnih vitalnih

pa rametara. U zbrinjavanju urgentnih stanja uč -

e stvuje tim lekara različitih specijalnosti, pa se u

zavisnosti od stanja pacijenta pozivaju lekari od -

go 

varajuće specijalnosti koji timskim radom

uče stvuju u lečenju i zbrinjavanju urgentnog pa -

ci jenta. 

Rezultati rada pokazuju da je od ukupnog br -

o ja pregledanih pacijenata u službi, svega 2,5%

zahtevalo neku od mera urgentne reanimacije,

od čega je čak 81% bilo uspešnih reanimacija

ko jim je stanje pacijenta, nakon prijema u slu ž -

bu stabilizovano, sa mesečnim rasponom us pe š -

 nosti reanimacije u posmatranom dvogodiš nj em

periodu, od 67,14 do 92,30%. 

Stalna edukacija zaposlenih doprinela je da je

zabeležen porast broja uspešnih reanimacija u

slu žbi i da su svi pacijenti koji su zahtevali hitan

prijem zbrinuti odmah po dolasku u službu. Os -

ta li pacijenti su, nakon trijaže na prijemu zbrinu-

ti, u periodu koji je manji od jednog sata. Ovi

po kazatelji kvaliteta rada govore o dobroj orga-

nizovanosti u radu službe. Da bi se postigao bo -

lji kvalitet u pružanju zdravstvene zaštite pacije-

januar-mart/2014. 

Vol. 12 - Broj 1