I mövzu: Psixologiyanın predmeti, V ə zif ə L



Yüklə 1,57 Mb.
Pdf görüntüsü
səhifə17/36
tarix21.01.2017
ölçüsü1,57 Mb.
#6073
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   36

Биринжи груп методлар: тяшкилати методлар (мцгайисяли, лонгитйуд, комплекс) 
Икинжи  груп  методлар:  емприк  методлар  (мцшащидя  вя  юзцнцмцшащидя; 
експериментал  методлар;  психодиагностик  методлар  (тестляр,  анкетляр, 
сорьулар,  сосиометрийа,  мцсащибя,  сющбят):  просеслярин  вя  фяалиййят 
мящсулларынын  тящлили;  биографик  методлар  (инсанын  щяйат  йолуна  аид 
щадисялярин тящлили, сянядлярин юйрянилмяси вя с.); 
Цчцнжц  груп  методлар:  ялдя  едилмиш  фактларын  ишлянилмяси:  Кямиййятжя 
(статистик)  вя  кейфиййятжя  (материалларын  груплара,  вариантлара  айрылмасы, 
дифференсиаллашдырылмасы) тящлил; 
Дюрдцнжц груп методлар: интерпретасийа методлары: (эенетик вя структур ) 
Мцасир  ушаг  психолоэийасында  ушаьын  психи  щяйатынын  юйрянилмясиндя 
башлыжа олараг ашаьыдакы метолдардан истифадя  олунур. 
Мцшащидя  методу:  Ушаьын  психи  щяйатынын  юйрянилмясиндя  эениш  тятбиг 
олунан  емприк  методлардан  бири  мцшащидя  методудур.  Мцшащидя 
методунун  васитясиля  ушаьын  психи  инкишафынын  айры-айры  тязащцрляри,  онун 

сенсор,  щяряки  емосионал  сферасы,  цнсиййят  фяалиййяти,  йашлыларла  гаршылыглы 
ялагя  цсулларынын  хцсусиййятляри  юйрянилир.  Ушаьын  щяйатынын  сонракы    инкишаф 
дюврляриндя  –  илк  ушаглыг,  мяктябягядяр  вя  мяктяб  йашы  дюврцндя  онун 
айры-айры  психи  просесляри  (гаврайыш,  щафизя,  тяфяккцр  вя  с),  психи 
хцсусиййятляри (характер, темперамент вя с), психи вязиййятляри (ящваллары, 
аффектляри вя с) мцшащидя обйекти  олараг эютцрцлцр. 
Мцшащидя методу: Ушаьын психи щяйатынын юйрянилмясиндя эениш тятбиг олунан емприк методлардан бири мцшащидя методудур. Мцшащидя методунун васитясиля ушаьын психи  
Експеримент  методу  ушаг  психолоэийасынын  методлары  системиндя 
ящямийятли  йер  тутур.  О,  юзцнцн  диагностик  ящямиййятиня,  нятижяляринин  бир 
сыра  диэяр  методлара  нязярян  даща  етибарлы  олмасына  эюря  фярглянир. 
Мцшащидя  методундан  фяргли  олараг,  експеримент  методу  ушаг 
психолоэийасынын  даща  мцряккяб  тязащцрлярини  юйрянмяк  бахымындан  даща 
актив  метод  щесаб  едиля  биляр.  Психолоъи  експеримент  тядгигатчыйа  ушаьын 
фяалиййятини  даща  дяриндян  тядгиг  етмяйя,  излямяйя  тядгигат  шяраитини 
дяйишдирмяйя имкан верир. Експериментин тятбиги иля ушагларда ямялиййатлар, 
образлар  вя  сюзляр  васитясиля  дцшцнмяк  вя  с.    бажарыгларынын  сявиййяси 
юйрянмяк  мцмкцндцр. Bu metodun laboratoriya və
 t
ə
bii olmaqla iki n
ö
v
ü 
vard
ı
r.  
Тядгигатын    мягсядиндян  асылы  олараг    бязян  психолоъи    експерименляр 
лабораторийа  шяраитиндя    хцсуси  апаратларын  кюмяйи  иля  апарылыр.  Бу  жцр  
експеримент  лабораторийа  експерименти адланыр. 
Експеримент  заманы  ушагларын  бу  яшйалары  щансы    яламятляр  ясасында 
груплашдырмалары  вя  цмумиляшдирмя  заманы  щансы  ямялиййатлара  истинад 
етдикляри  юйрянилмишдир.  Бу  жцр  експериментляр  тябии  шяраитдя  апарылдыьына 
эюря,  она  тябии  експеримент  дейилир.  Щям  тябии,  щям  дя  лабораторийа 
експериментинин  йохлайыжы  вя  юйрядижи  олмагла  ики  ясас  нювц фяргляндирилир. 
Ушаг  психолоэийасында  эениш  тятбиг  олунан  експериментин  хцсуси  нювц 
юйрядижи експеримент адланыр. 
Ушаг психолоэийасынын тядгигат методларындан бири дя тестляр методудур. 
Тест инэилис сюзц (тест) олуб, «тяжрцбя», «сынаг» демякдир. 

Yer  k]rws\  whal\s\n\n  yaridan  .oxunu  u;aqlar  tw;k\l  ed\r/  U;a[in  \nk\;afi 
gwlwcwk  ya;li    adamin    ruh\  vw    prakt\k    fwal\yywt\n\n    mw””””’nwv\    s\masinin    vw  
yaradiciliq  
potens\alinin \nk\;afinin zwrur\ ;wrt\d\r/ 
Ps\xolog\yada  \nsan  hwyatinin  mwktwbwqwdwr  ya;  d,vr]n]n  elm\  \zahina 
m]xtwl\f    n,qtey\-nwzwrdwn  yana;ilir/  K/Q/Yunq  bu  d,vr]  “fwalli[in  kap\tal 
yi[imi"  d,vr]&  Q/S/Sall\van  “s\mvol\k  \mkanlarin  tw;wkk]l]”"””””””””””””””””””&  L/S/Viqodsk\ 
«Мян»ин  sos\al\zas\yasi&  J/R\aje  “sensomotor  qab\l\yywtlwr\n  vw  \ntellekt\n 
\nk\;afi“  k\m\  swc\yywlwnd\rm\;lwr&  B/Blyuma  g,rw,  4  ya;inda  u;a[in  fwrd\ 
x]sus\yywtlwr\  o  swv\yywyw  .atir  k\&  artiq  bu  ya;da  ;wxs\yywt  vw  wql\ 
x]sus\yywtlwr\n  b\r  sira  da\m\  wlamwtlwr\ndwn  dani;maq  olar/  U;aq  d]nyaya 
k,mwks\z b\r varliq&  \qt\darsiz b\r mwxluq k\m\  gwl\r/ Demwk olar k\& o he.  nwyw 
qad\r  olmur&  lak\n  \llwr  ke.d\kcw  onun  anatom\k-f\z\k\  \nk\;afinda  ba;  verwn 
kwm\yywt  dwy\;\kl\klwr\  u;a[in  ps\x\  alwm\ndw  dw  dwr\n  \zlwr  buraxir&  yen\ 
keyf\yywt dwy\;\kl\klwr\ k\m\ ]zw .ixir/  
U;a[in  \nk\;afi&  b,y]mws\  hwm\;w  b\z  ya;lilarda    twwcc]b  vw  sev\nc  h\ss\ 
do[urur#  bu  g]n  o  d]nwnk\nw  bwnzwm\r&  sabah  \sw  bu  g]nk]ndwn  fwrqlwnwcwk/ 
Budur&  o&  \k\-].  ayli[inda  oturur&  alti-yedd\  ayli[inda  \mwklwy\r&  b\r  ya;in 
sonlarinda  d\l  a.ir&  \lk  t\trwk  addimlarini  atma[a  ba;layir/  Bu  addimlar  nw  qwdwr 
k,vrwk vw e”t\barsiz olsa da& hwr halda bu gwlwcwyw-onun ].]n gen\; alw”mw& s\rl\-
sehrl\ d]nyaya twrwf y,nwlm\;d\r/ 
Yen\  ;wra\tdw  k,rpwn\n  \nk\;afi-anadangwlmw  mexan\z\mlwr  vas\tws\  \lw  twm\n 
olunur/ O& orqan\zm\n xar\c\ ;wra\tw uy[unla;masini twm\n edwn hazir s\n\r s\stem\ 
\lw do[ulur/ U;aq d]nyaya gwlwn andan orqan\zm\n wsas s\stemlwr\n\n \;\n\ tw’m\n 
edwn  reflekslwr  \;w  qo;ulur/  (Mwswlwn&  qan  d,vrani&  twnwff]s)/  Hwyatin  \lk 
g]nlwr\ndw  k,rpwdw  m]xtwl\f  m]daf\w  reflekslwr\  -  dwr\n\n  qiciqlanmasi  (\ynw 
vurarkwn)&  g,zlwr\n  qiyilmasi&  s\fwt\n  swy\rmws\  vw  s/  ,z]n]  b]ruzw  ver\r/  Yen\ 
do[ulmu;  k,rpwdw  m]daf\w  reflekslwr\  \lw  yana;i  qiciqlandiricilarla  wlaqwyw 
\st\qamwtlwnm\;  bwlwdlw;mw  refleks\n\  dw  a;kar  etmwk  m]mk]nd]r/  Hwyatin 
b\r\nc\  ].  g]n]  wrz\ndw  k,rpw  g]cl]  \;i[in  tws\r\nw  reaks\ya  g,stwr\r/  Do[uldu[u 
\lk  g]ndwn  e”’t\barwn  k,rpwdw  bwlwdlw;mw-q\da  refleks\  dw  ,z]n]  g,stwr\r”#  ana 

yana[ini  u;a[in dodaqlarina toxundurduqda onda axtari; reaks\yasi yaranir& ba;ini 
qiciqlandiriciya twrwf .ev\r\r& a[zini a.ir/ 
U;aq  do[ularkwn  b\r  sira  d\gwr  anadangwlmw  reaks\yalara-  wmmw&  tutma& 
\twlwmw  vw  s/  k\m\  reflekslwrw  dw  mal\k  olur/  Bu  reflekslwr\n  sirasina  Bab\n  vw 
Rob\nzon  reflekslwr\n\  dw  a\d  etmwk  olar/  Belw  k\”&  yen\  do[ulmu;  k,rpwn\n 
aya[inin  altini  k]t  k\br\t  k,p]  \lw  qiciqlandirdiqda  ayaq  barmaqlari  b\r-b\r\ndwn 
aralanir.(Bab\n  refleks\)&    .a[anin  wl\nw  qwlwm\  qoyduqda&  o  elw  bwrk  yapi;ir  k\& 
qwlwmdwn tutub onu qaldirmaq m]mk]nd]r/ (Rob\nzon refleks\)/ 
Yen\ do[ulmu;  k,rpwn\n bwdwn .wk\s\  3000-3500 qram& boyu 45-50 sm olur/ 
K,rpw  qeyr\-m]twnas\b  bwdwn  qurlu;u  \lw  do[ulur/  Onun  ba;i  b,y]k&  twxminwn 
boyun d,rddw  b\r\nw  bwrabwr& bwdwn\  uzun&  a;a[i  vw yuxari wtraflari&  ywn\  qi.lari 
vw qollari g,dwk olur/ 
U;aq  do[ularkwn  onun  bey\n  .wk\s\  300-350  qram&  b\r  dwq\qwdw  ]rwk 
d,y]nt]lwr\n\n sayi 134-w bwrabwr olur/ 
Yen\  do[ulmu;  k,rpw  m]stwq\l  fwal\yywt  subyekt\  dey\ld\r/  O&  ,z]n]n  hwyat\ 
vac\b  ]zv]  twlwbatlarini  belw  ,dwmwyw  qad\r  olmur/  Lak\n  aylar  ke.d\kcw  u;a[in 
f\z\k\  \nk\;afinda    b\r  sira  dwy\;\kl\klwr  ,z]n]  a;kar  b]ruzw  ver\r/  B\r  ya;in 
sonunda  o&  w;yalarla  oynayir  (man\pulyat\v  fwal\yywt)&  addimlamaqla&  ayaq  ]stw 
yer\mwklw yerdwy\;mwyw na\l olur vw d\l a.ir/ 
B\r ya;in sonunda k,rpwdw p\sx\kanin madd\ wsasini tw;k\l edwn beyn\n cwk\s\ 
twxm\nwn \k\ dwfw artaraq 780-800 qrama .atir k\& bu da do[ulan anla m]qay\swdw 
dwfw  cox  olmaqla&  ya;lilarin  orta  bey\n  cwk\s\n\n  yarisina  bwrabwrd\r/  Bu  d,vrdw 
u;a[in  b]t]n  duy[u  orqanlari  aparati-anal\zatorlar  normal  ;wk\ldw  fwal\yywt 
g,stwr\r/ U;a[in emos\onal sferasinda d\qqwt\ cwlb edwn keyf\yywt dwy\;kwnl\klwr\ 
m];ah\dw olunur/ Artiq  wldw  ed\lm\;  .oxsayli  maraqli  faktlar  s]but  ed\r  k\& 
k,rpwn\n    ps\x\    hwyati    \nd\    elmw    mwlum    oldu[u    qwdwr  dw    sadw    dey\ld\r& 
wks\nw&  onun    ,yrwn\lmws\    ].]n  hwlw    twdq\qatlarin    b\r    ne.w    nwsl\    .ali;mali  
olacaqdir/  Hwyatin  sonraki  d,vrlwr\ndw  dw  u;a[in  hwm    f\z\k\&  hwm    dw  ps\x\  
\nk\;afi    \ntens\v  dwy\;\kl\klwrw  u[rayir/  Ya;    yarimda  o&  30-100&  \k\    ya;in  
sonunda 200-300& ].  ya;in  sonunda  1200-1500 vw  alti  ya;in  sonunda  3000-
3500  s,zdwn    \barwt    l][wt    fonduna    mal\k  olur/  U;aqda    ps\x\    funks\ya    vw 
proseslwr\n    \nk\;afinda    sos\al    m]h\t    vw    twrb\yw    ;wra\t\    ba;lica    rol   oynayir/ 

U;a[in  ps\x\    hwyatinda  fwal\yywt  n,vlwr\    g]cl]  st\mula  .evr\l\r/ |lk  u;aqliq  
d,vr]ndw (1-3 ya;) u;a[in  qavrayi;i  \ntens\v  \nk\;af  ed\r/ Bu prosesdw u;a[iin  
d\qqwt\n\  cwlb  edwn  g,rmw  obrazlari –m]xtwl\f  w;yalar  wsas  rola  mal\k  olur/ 
Wzwlw - hwrwk\  duy[ularla  g,rmw  duy[ulari  arasinda  formala;an  koord\nas\ya  
u;a[in  w;yalara  do[ru  y,nwlmws\n\   vw  onlarla  m]stwq\l  fwal\yywt\n\n  zwrur\  
;wrt\nw  .evr\l\r/ W;yalarla  man\pulyat\v  fwal\yywt  zwm\n\ndw  qavrayi;  proses\nw 
elementar m]qay\sw& fwrqlwnd\rmw vw ]mum\lw;d\rmw formasinda twfwkk]r proses\ 
dw  qo;ulur/  Bu  yolla  qavrayi;  obrazlari  \lk  dwfw  ]mum\lw;m\;  xarakter  alma[a 
ba;layir/  Qavrayi;in  d\fferens\alla;dirma  vw  ]mum\lw;d\rmw  \mkanlari  wvvwlcw 
pass\v&  sonra  \sw  akt\v  n\tqlw  tamamlanir#  \lk  u;aqliq  d,vr]ndw  u;a[in  duy[u 
orqanlarinin  fwal\yywt\  \lw  wlaqwdw  e;\td\y\  s,zlwr  onun  qavrayi;inin  \nk\;afinda 
b,y]k  rol  oynayir/  E;\d\lwn  s,zlwr  b\r\nc\  s\qnal  s\stem\n\n  qiciqlandiricilari  \lw 
wlaqwdw  b,y]k    whwm\yywt  da;iyir  k\&  bununla  da  u;aq  ger.wkl\y\n  dwrk  
ed\lmwm\; ]mumbw;wr\ twcr]bws\nw qo;ulmu; olur/Bu prosesdw u;a[in akt\v n\tq\ 
daha  b,y]k  whwm\yywt    kwsb  ed\r/  |k\nc\  s\qnal  s\stem\n\n  fwal\yywtw  ba;lamasi 
u;a[in  sos\al  twcr]bws\n\  zwng\nlw;d\r\r&  dwrketmw  \mkanlarini  gen\;lwnd\r\r  vw 
onun m]nas\bwtlwr s\stem\n\n formala;masinin wsasini qoymu; olur/ 
Mwktwbw  dax\l  olmaq  wrwfws\ndw  u;a[in  qavrayi;inin  struktur  wlamwtlwr\  tam 
;wk\ldw  formala;mi;  olur#  b\rnc\  vw  \k\nc\  s\qnal    s\stemlwr\  arasinda  m,hkwm 
wlaqwlwr  yaranir&  u;a[i  qavrayi;  proses\nw  \s\tqamwtlwnd\rwn  \k\nc\  s\qnal 
s\stem\n\n  ]st]nl]y]  twm\n  olunur&  qavrayi;  obyekt\n\n  h\sswlwr\  vw 
x]sus\yywtlwr\n\  \fadw  etmwk  ].]n  aydin  s,zl]  n\tqw  y\ywlwnmws\  wsaswn 
tamamlanir/  U;a[in  qavrayi;  obyekt\ndw  duran  obrazlar  \fadwl\  ]mum\lw;m\; 
xarakter alir/ 
U;a[in  d\qqwt\n\n  \nk\;afi  anadangwlmw  ;wrts\z  elementar  reflekslwrdwn 
ba;layir/ Artiq  \k\  hwftwl\y\ndw u;aq uca  swslwrw& parlaq w;yalara& b\r qwdwr sonra 
\sw  hwrwkwt  edwn  obyektlwrw  reaks\ya  g,stwr\r/  Lak\n  bu  reaks\yalar  olduqca 
davamsiz  olur#  u;a[in  ps\x\kasinin  mwhdud  \mkanlari  onun  d\qqwt\  obyekt\ndw 
duran w;yalara ps\x\ fwal\yywt\ uzun m]ddwt y,nwltmwyw \mkan verm\r/ Bu d,vrdw 
u;a[in d\qqwt\ qisam]ddwtl\ bwlwdlw;mw refleks\ swv\yyws\ndw mwhdudla;ib qalir/  
Twxm\nwn  alti  ayli[inda  u;a[in  ps\x\  fwal\yywt\ndw  d\qwt\n  cwmlw;mws\ 
tw;wbb]slwr\  twzah]r  ed\r#  w;yalra  do[ru  maraq  g,stwr\r&  onlari  wl\nw  alir&  onlara 

twrwf  dartinir&  d,;wmwyw  atir/  Davamsiz  olan  bu  fwal\yywt  u;a[in  d\gwr  oyektlwrw 
maraq g,stwrmws\ \lw nwt\cwlwn\r/ Hwyatin II \l\ndw d\qqwt\n mwrkwzlw;mw m]ddwt\ 
b\r  qwdwr  artir  k\&  bu  da  oyun  fwal\yywt\  fonunda  ba;  ver\r&  lak\n  kwnar 
qiciqlandiricilarin tws\r\ nwt\cws\ndw bu d,vrdw dw d\qqwt davamli olmur 
Mwktwbwqwdwr d,vrdw u;aqlar oyun fwal\yywt\ proses\ndw d\qqwtlwr\n\ xeyl\  
m]ddwt eyn\ b\r fwal\yywt n,v] ]zwr\ndw cwmlw;d\rmwk  \mkani qazanmi; olurlar/ 
Artiq  alti  ya;li  u;aqlar  fas\lws\z  olaraq  b\r  saatdan  artiq  oynama[a  na\l  olurlar/ 
Do[rudur&  bu  ya;da  d\qqwt  qeyr\-\xt\yar\  olur#  onun  davamlili[i  oyun 
wmwl\yyatlarinin  xarakter\ndwn  vw  b,y]klwr\n  g,stwr\;lwr\ndwn  whwm\yywtl\ 
dwrwcwdw asili olur/ K\.\k mwktwbwqwdwr ya;li u;aqlar d\qqwt\ paylama[i bacarmir& 
m]xtwl\f xarakterl\ tap;iriqlari paralel ;wk\ldw \cra edw b\lm\rlwr/ Onlarda d\qqwt\n 
davamlili[i da 10-12 dwq\qwdwn .ox olmur/ 
Mwktwbwqwdwr  ya;  d,vr]ndw  qeyr\-\xt\yar\  d\qqwt  dom\nant  rola  mal\k 
oldu[una  g,rw&  u;aqlarda  d\qqwt\n  ke.\r\lmws\&  hwcm\  k\m\  xarakter\k 
x]sus\yywtlwrdw dw ya; mwhdud\yywt\ndwn \rwl\ gwlwn .ati;mazliqlar nwzwrw .arpir/  
Mwktwbwqwdwr  ya;  d,vr]ndw  u;aqlarin  ps\x\  \nk\;afinda  \drak  proseslwr\ndwn 
b\r\ olan haf\zwn\n b,y]k whwm\yywt\ vardir/  
K,rpwl\k  d,vr]ndw  u;aqlarda  haf\zwn\n  \lk\n  twzah]rlwr\  m];ah\dw  olunur/ 
K,rpwdw  \lk  ;wrt\  reflekslwr  \k\  hwftwl\kdw  q\da  qiciqlandiricilarinin  tws\r\  altinda 
yaranir/  Be;  ayliqda  k,rpwdw  b]t]n  anal\zatorlarin  \;t\raki  \lw  ;wrt\  reflektor 
rab\twlwr yaranir k\& bu da haf\zw proseslwr\n\n tw;wkk]l]nw \mkan ver\r/ 
U;aqlarda  haf\zwn\n  \lk\n  formasi  tanimadan  \barwt  olur/  Onlar  wtrafindaki 
s\fwtlwr\& w;yalari taniyir vw onlara qar;i emos\onal reaks\ya g,stwr\rlwr/ Artiq 2-3 
ayliqda  k,rpwdw  ps\xoloqlarin  “canlanma”  kompleks\“  adlandirdiqlari  emos\onal 
reaks\ya yaranir k\& bu da tanima proses\ \lw six ba[lidir/  
U;a[in  m]vaf\q  qici[i  qavramasi  “tani;liq  h\ss\“  fonunda  ba;  ver\r/  U;aq 
tanidi[i adama twrwf  dartinir& g]l]mswy\r& yad adamlardan eht\yatlanir/  
B\r  ya;in  sonunda  u;aqda  haf\zwn\n  daha  m]rwkkwb  formasi-yadasalma  akti 
m];ah\dw  olunur/  U;aq  wvvwllwr  qavradi[u  obyektlwr  \.wr\s\ndw  .ati;mayan 
obyekt\  
axtarir vw ya onun yer\n\ soru;ur/  

|lk  u;aqliq  d,vr]ndw  yadasalma  n\yywts\z  xarakter  da;iyir  vw  \rad\  swy  twlwb 
etm\r&  ywn\  u;aq  nwy\sw  yada  salma[a&  xatirlama[a  cwhd  g,stwrm\r/  N\yywtl\& 
\xt\yar\  yadasalma  u;aqlarda  \lk  dwfw  3-4  ya;larinda  m];ah\dw  olunur  k\&  bu  da 
u;a[in  oyunda& hwr hansi d\gwr fwal\yywt n,v]ndw fwal \;t\raki \lw ;wrtlwnm\; olur 
(qaydalarin& ;wrtlwr\n& s,zlwr\n vw s/ yada salinmasi)/ 
    Mwktwbwqwdwr  ya;da  twfwkk]r]n  \nk\;afi  u;aqlarda  sensor  etalonlarin 
qavranilması 
proses\ \lw six wlaqwdw ba; ver\r/ Artiq \lk u;aqliq d,vr]ndw wtraf alwm\n c\s\m vw 
had\swlwr\&  onlar  arasindaki  asan&  sadw  rab\twlwr  u;aqlar  twrwf\ndwn  dwrk  olunur/ 
Sonralar  u;aqlarin  dwrketmw  qab\l\yywt\  hwyat  twcr]bws\n\n&  twrb\ywv\  tws\r\n 
altinda  twdr\cwn  gen\;lwn\r  vw  b\r  sira  yen\  x]sus\yywtlwr  qazanir/  Hwyatin  b\r\nc\ 
\l\ndw  u;aqlarin  twfwkk]r]  wyan\-wmwl\  xarakter  da;iyir/  Bu  xar\c\  alwm\n 
predmetlwr\n\n  b\rba;a  qavranilmasi  vw  onlarla  prakt\k  wmwl\yyatlarla  ba[lidir/ 
Belw  ki&  b\r  ya;li  u;aq  qaynar  su  \lw  dolu  olan  parlaq  metal  .ayn\kw  toxunmaqla 
yan[i duy[usu h\ss ed\r/ Bu& onu d\gwr parlaq w;yalarla yaxin twmasdan .wk\nd\r\r 
k\&  bu  da  sadw  ]mum\lw;d\rmw  olub&  mwzmunca  twfwkk]r  aktindan  \barwtd\r/ 
Parlaq& soyuq .ayn\kw toxunan u;aq sonralar yandirici xassws\n\n he. dw .ayn\k\n 
,z]nw  yox&  onun  \.wr\s\ndwk\  qaynar  suya  a\d  oldu[unu  dwrk  etm\;  olur/Bu 
twfwkk]r  akti  wyan\  swv\yywdw  \cra    olunur/  Mwktwbwqwdwr  ya;  d,vr]ndw  u;aqlar 
w;yalarla  xar\c\  bwlwdlw;mw  vw  real  wyan\-wmwl\  fwal\yywtdwn  twdr\cwn  w;ya  vw 
had\swlwr  arasindaki  wlaqw  vw  asilliqlari  f\krwn  m]wyywn  etmwyw&  bu  zaman 
konkret  w;yalarin  ,zlwr\nw  dey\l&  onlarin  obrazlarina  \st\nad  etmwyw  ba;layirlar/ 
Demwl\& wyan\-wmwl\ twfwkk]r formasi wyan\ obrazli twfwkk]rw ke.\r/  
Mwktwbwqwdwr  ya;  d,vr]ndw  u;aqlar  problem—s\tuas\ya  mwzmunu  kwsb  edwn 
m]rwkkwb  mwswlwlwr\n  hwll\  \lw  qar;ila;irlar/  Fwal\yywt\n  m]xtwl\f  n,vlwr\  -rwsm& 
yapma& qura;dirma& appl\kas\ya vw twl\m t\pl\  mw;[wlwlwr u;aqlarin twfwkk]r]n]n 
\nk\;afinin  .ox  g]cl]  st\muluna  .evr\l\r/  Mwswlwn&  g\l\n  nwml\y\  vw  yapi;qanliq 
x]sus\yywt\n\  twy\n  etmwklw&  onlar  ver\lwn  f\quru  hazirlayir&topun  zwrbw  g]c]  \lw 
onun  s]rwt\  arasindaki  asilili[i  vw  yaxud&  topun  asvalt  meydan.ada  bwrk&otluqda 
yava; getmws\n\n swbwb\n\ dwrk etmwyw .ali;irlar/ 
|drak maraqlari& hwr ;ey\ b\lmwk twlwbati bu cwhwtdwn g]cl] st\mul rolunda .ixi;  

ed\r/  Sadw  twfwkk]r  wmwl\yyatlari  vas\tws\lw  u;aqlar  swbwb—nwt\cw  wlaqwlwr\n\& 
f\z\k\- 
mexan\k\ wlaqwlwr\ anlama[a na\l olular/ 
Bu  cwhwtdwn  u;aqlarin  \drak  whwm\yywt\  kwsb  edwn  problem—s\tuas\yalarla 
qar;ila;masi olduqca whwm\yywtl\d\r”# mwswlwn# 
“:axtali  qi;  g]n]  \d\/  |k\  ovcu  ova  getm\;d\/  Ax;am  d];]rd]/  Onlar  me;wdw 
gecwlwmwk  qwrarina  gwld\lwr/  Qari  twm\zlwy\b  .adir  qurdular&  ocaq  yandirdilar/”””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””””” 
“Ax&  \nd\  qaynar  .ay  olsa  \d\&  necw  \.wrd\m!””“—deyw  ov.ulardan  b\r\  d\llwnd\/ 
Amma  hwr  twrwf  a[appaq  qar  vw  me;w  \d\&  su  yox  \d\/”  “Suyu  haradan  g,t]rmwk 
olar?“ deyw b\r\nc\  ov.u swslwnd\/ |k\nc\ ov.u \sw bo; .ayn\k\  g,t]r]b “Mwn \nd\ 
.ay hazirlayaram/“—deyw .adirdan bayira .ixdi“ / 
Mwktwbwqwdwr  ya;in  sonunda  u;aqlar  twdr\cwn  wylwncwl\&  obrazli  twfwkk]rdwn 
s,zl]-mwnt\q\  twfwkk]r  wmwl\yyatlarina  do[ru  fwal\yywtw  qo;ulurlar/  C\s\m  vw 
had\swlwr\n m]h]m& ba;lica vw fwrqlwnd\r\c\ wlamwtlwr\n\n a;kara .ixarilmasi& sadw 
]mum\lw;d\rmw  vw  m]qay\sw&  twhl\l  vw  twrk\b  etmw  k\m\  f\kr\  wmwl\yyatlara 
twdr\cwn y\ywlwnmwklw u;aqlar \ntellektual \nk\;afin m]wyywn swv\yyws\nw .atirlar 
k\& bu da u;a[in mwktwb twl\m\nw ps\xoloj\ hazirli[inin wsas meyarlarindan b\r\d\r/ 
U;aq onu whatw edwn alwm haqqinda& hwyat haqqinda  \lk twwss]rati a\lwdw alir& 
onun  davrani;  mot\vlwr\&  hwrwkwtlwr\&  vwrd\;lwr\&  xarakter\n\n  wsaslari& 
d]nyag,r];]n]n  ]ns]rlwr\  \lk  dwfw  a\lwdw  yaranir/  A\lw  onun  b]t]n  hwyat  twrz\& 
val\deynlwr\n wxlaq\ et\qad vw h\sslwr\& onlarin b\r-b\r\nw& ya;adiqlari m]h\tdw olan 
adamlara&  cwm\yywtw  m]nas\bwtlwr\  -  b]t]n  bunlar  u;aqliq  \llwr\n\n  parlaq 
twwss]ratlaridir/ U;aqlarin gwlwcwk \nk\;afinda hwm\n twwwss]ratlarin rolu olduqca 
b,y]kd]r/  K,rpwyw  ana  baxi;i  normal  swhhwt\n  vw  f\z\k\  \nk\;afin  wsasini  qoyur/ 
U;aqla fwal ]ns\yywt n\tq\n& twxwyy]l]n vw d\gwr ps\x\ proseslwr\n \nk\;afini twm\n 
ed\r/ 
 
 
 
 
 


MÖVZU:
  
 
Erk
ən uşaqlıq və
 m
ə
kt
ə
b
ə
q
ə
d
ər yaşda psixi 
inkişafın sə
ciyy
ə
si 
PLAN: 
1. 
Çağalıq  dövründə
 
uşağın  psixoloji  xüsus
iyy
ə
tl
əri.  Şə
rtsiz  v
ə
 
şə
rti 
refleksl
ər, uşağın psixi inkişafında onların rolu.
 
2. 
Uşağın yaşlılarla ünsiyyə
ti. Nitqin m
ə
nims
ə
nilm
əsinin ilkin şə
rtl
ə
ri. 
3. 
Körpəlik dövrünün psixoloji sə
ciyy
ə
si. 
4.  Erk
ən  uşaqlıq  yaşının  xarakteristikası.  Uşağın  psixi  inkişafında  3 
y
aşın böhranı problemi.
 
5.  M
ə
kt
ə
b
ə
q
ə
d
ər  yaşda  uşağın  psixi  inkişafının  sə
ciyy
əsi.  İdrak 
prosesl
ə
rinin v
ə
 
uşağın şə
xsiyy
ətinin inkişaf xüsusiyyə
tl
ə
ri. 
 
Ə
d
ə
biyyat: 
1. 
Ə.Ə.Qədirov. Yaş psixologiyası. Bakı, 2003.
 
2. 
M.Ə.Hə
mz
ə
yev. 
Yaş və
 
pedaqoji psixologiyanın əsasları.
 
Bakı, 2000.
 
3. 
N.Z.Çə
l
əbiyev. Uşaq psixologiyası. Bakı, 2005.
 
4. 
Л.Ф.Обухова. Возрастная психология. Педагогическое общество  
Росси. М., 2003.
 
5. 
Педагогическая психология. (Под. ред. Н.В.Клюевой) М., Владос
-
пресс, 2005.
 
6. 
Р.С.Немов. Психология книга 2. М., Академия
, 1999. 
7. 
Ə.Ə.Qədirov., İ.N.Mə
mm
ədov. Yaş psixologiyası. Bakı., 1986.
 
 
Аилядя  ушаьын  доьулмасы  ата-ана  вя  йахын  гощум-ягряба  цчцн  фярящли  бир  щадисядир. 
Эцнляр, айлар кечдикжя ушаг йашлыларын ящатясиндя, онларын гайьы вя нявазиши сайясиндя бюйцйцр 
вя  дяйишир:  бу  эцн  о  дцнянкиня  бянзямир,  сабащ  ися  артан  имканлары  сайясиндя  дцнянкиндян 
фяргляняжяк.  Будур,  о  алты  айлыьында  отурур,  алты-  йедди  айлыьында  имяклямяйя  башлайыр,  тяхминян 
бир  йашын  сонунда  дил  ачыр  вя  илк  титряк  аддымлары  иля  йеримяйя  башлайыр.  Заман  кечдикжя  ушаьын 
артан  физики  имканлары  юз  тясирини  психи  сферайа  да  эюстярир.  Ушаг  организминин  тябии-  физиолоъи 
имканлары эенишляндикжя о, мцстягил фяалиййят субйектиня чеврилир, фярд, биолоъи варлыг сявиййясиндян 
йени, даща йцксяк сосиал кейфиййятляря доьру инкишаф едир, сосиаллашыр вя шяхсиййятя чеврилир. 
Бятндахили  инкишаф  дюврцнц  баша  чатдыран  кюрпя  доьулараг  реал  фярд  олур.  Доьулдуьу  илк 
анларда  о,  тамамиля  игтидарсыз  бир  мяхдуг  олмагла  щеч  няйя  гадир  дейилдир.  Тядгигатчыларын 
фикринжя,  кюрпяни  дцнйайа  эятирян  гадында  доьушдан  сонна  кечян  илк  24  саат  ярзиндя  «аналыг 
инстинкти» мейдана эялир вя о, кюрпяни илк дяфя олараг юзц дя билмядян сол голу цстя эютцрцр. Она 

эюря  дя,  бу  инстинктин  йаранмасы  цчцн  доьушдан  сонра  ютян  илк  сутка  хцсуси    ящямиййятя 
маликдир. 
Йени доьулмуш ушаьын дяриси доьулма анында  пий йахмасы иля юртцлц, рянэи ачыг эюйцмтцл, 
азажыг тцкля юртцлц, бядяни бир гядяр шишкин олур. Ушаьын бядян язяляляри, хцсусиля ятраф язяляляри 
зяиф  инкишаф  етмиш  олдуьундан  доьулдуьу  илк  эцнлярдя  ушаг  ана  бятниндяки  вязиййятини  сахлайыр. 
Йяни онун голлары дирсякляриндян бцкцлц вя айаглары гарнына сыхылмыш олур. Йени доьулмуш ушаьын 
бядянинин  бцтцн  тохумалары    зяриф  олур,  щцжейря  елементляринин  вя  дамарларн  зянэинлийи  нязяря 
чарпыр. 
 Ушаг  доьулдугдан  2-4  эцн  сонра  онун  чякисиндя  физиолоъи  азалма  щалы  баш  верир.  Бу 
дюврдя ушаьын бядян чякисиндя 150-350 грам щяддиндя чяки иткиси баш верир. Мцяййян  едилмишдир 
ки,  илк  дяфя    ана  олан  гадынларын  ушагларында  чякинин  азалмасы  щалы  даща  чох  мцшащидя  олунур. 
Лакин чох чякмядян, тяхминян 15 эцн сонра  ушагларын чякижя азалмасы щядди арадан галхыр вя 
онларын доьулма анындакы чякиляри бярпа олунур. Бир гядяр сонра, йяни ушаьын щяйатынын биринжи айы 
ярзиндя онларын чякиляри орта щесабла 800 грам, сонракы щяр бир ай ярзиндя  ися, орта щесабла 50 
грам аз олмагла артыр. Беляликля, 5 айлыгда ушаьын чякиси орта щесабла 6250-6500 грам, бир йашын 
сонунда 9500-9800 грам щяддиня чатыр. Гейд етмяк лазымдыр ки, кюрпялярин инкишаф темпиндя бир 
сыра  фярди  фяргляр  мцшащидя  олундуьу  кими,  бу  фяргляр  ейниля  онларын  чяки  артымында  да    нязяря 
чарпыр. Бу фяргляр ясасян азалма истигамятиндя мцшащидя олунур вя бу да бязи кюрпялярин тябии 
ана  сцдц  иля  гидаланмамасы  иля  баьлыдыр.  Мцяййян  едилмишдир  ки,  сцни  сурятдя  йедиздирилян 
ушагларда  чяки  артымы  темпи  зяиф  олур.  Бурада  витамин  чатышмазлыьынын,  ушагларын    бяслямя 
шяраитинин,  эиэийеник  амиллярин  дя  тясири  вардыр.  Инкишаф  етмиш  мцасир  тибб  елми  ананын    кюрпясини 
ямиздирмясини  щям  юз  саьлыьы,  щям  дя  ушаьын  саьламлыьы  бахымындан  фювгяладя  дяряжядя 
ящямиййятли олдуьуну сцбут етмишдир. 
  
Йени  доьулмуш  ушагларда  тябии  чяки  артымы  иля  йанашы,  бюйцмя,  бой  артымы  да  мцшащидя 
олунур.  Яэяр  йени  доьулма  анында  онларын  бойу  орта  щесабла  50  см  олурса,  биринжи  цч  айда 
онларын бойу 9 см, икинжи цч ай ярзиндя 8 см, сонракы алты ай ярзиндя жями 3,5 см артыр. Беляликля, 
сцдямяр  дюврдя  ушагларын  бойу  орта  щесабла  23-25  см  артыр  вя  бир  йашын  сонунда    бу  орта 
щесабла 73-75 см-я чатмыш олур. Бой артымы эюстярижиляри 5 йашында 100 см-я, 14-15 йашда 150 
см-я  чатыр.  Оьланларла  гызларын  бой  артымында  мцхтялиф  йашларда  бир-бирини  цстялямя  щаллары  баш 
верир.Гызларын  бой  артымы,  тяхминян  18  йашында  баша  чатдыьы  щалда,  оьланларда  бу  просес  20-25 
йашларынадяк  узаныр.  Мцяййян  едилмишдир  ки,  гызлар  7  йашадяк  олан  дюврдя  вя  12-13  йашларында 
бюйцмя  темпиня  эюря  оьланлары  эеридя  гойурлар.  Оьланлар  7  йашдан  вя  15  йашдан  сонра 
гызлардан  даща  сцрятли  бир  темпдя  бой  атырлар.  Ушагларда  ян  чох  бюйцмя  щаллары  йай  айларына 
тясадцф  едир.  Август-декабр  айларында  бой  атма  темпи  зяиф  баш  верир.  Бюйцмя  суряти  ендоэен 
(мяркязи  синир  системи,  ендокрин  вязиляри)  вя  екзоэен  (мцщит,  шяраит,  гида  вя  с.)  амиллярдян  чох 
асылыдыр. Щяйатын илк айларында бюйцмя синир системи, щабеля тимус вязиси иля, 3-4 айдан башлайараг 
галханабянзяр  вязи  иля  тянзим  олунур.  Бир  гядяр  сонра,  ушаьын  щяйатынын  5-7-жи  илиндя  щипофиз 

вязисинин  юн  пайынын  фяалиййяти  хейли  эцжлянир,  жинси  йетишкянлик  дюврцндя  юз  фяалиййятинин  йцксяк 
щяддиня чатмыш олур. 
Ушагларда  дишлярин  чыхма  темпи  дцзэцн  инкишафын  йахшы  эюстярижисидир.  Онларын  чохунда 
дишляр 6-7 айдан чыхмаьа башлайыр. Яввялжя алт чянядя 2 кясижи диш, сонра цст чянядя 2 кясижи 
диш, бир гядяр сонра йеня цст йан кясижиляр, илин сонунда ися алт чянядя йан кясижи дишляр чыхмыш 
олур.  Беляликля,  бир  йашын  сонунда  ушаьын  8  диши  олур.  Щяйатын  икнижи  илиндя  ушаьын  сцд  дишляринин 
чыхмасы  сцряти  бир  гядяр  дя  артыр.  2  йашын  сонунда  онларын  сайы  20-йя  бярабяр  олур.  Тибби 
ядябиййатларда  даими дишлярин чыхмасы ясасян дюрд дювря айрылыр: 
1)
 
Илк даими дишлярин чыхмасы (5-7 йашлар) 
2)
 
Сцд дишляринин даими дишлярля явяз олунмасы (6-8 йашлардан 13-14 йашларадяк) 
3)
 
Цчцнжц даими дишлярин чыхмасы (12-14 йашлар) 
4)
 
Аьыл дишляринин чыхмасы (18-22 йашлар) 
Ушагларда  дайаг  щярякят  системинин  инкишафы  онларын  цмуми  физики  вя  соматик  инкишафынын 
башлыжа  эюстярижиляриндян  бири  щесаб  едилир.  Дайаг-  щярякят  апаратына  соматик  язяля  вя  скелет 
аиддир. Скелет бядянин ян мющкям щиссяси олуб, язяляляр, гарын бошлуьунда вя чанагда йерляшян 
дахили органлар цчцн дайаг, дюш вя баш бейин бошлугларында йерляшян органлар цчцн мцдафия  вя 
еляжя дя организмин йердяйишмясини- щярякятини щяйата кечирир. 
 Йени доьулмуш ушаглар гайдасыз, низамсыз вя араларында щеч бир координасийа  олмайан 
хаотик  щярякятляр  едирляр.  Бу  щярякятляр  гейри-ихтийари  олуб,  импулсив  характер  дашыйыр,  периферик 
гыжыгланма  олмадан  баш  верир.  Кюрпядя  истяр  мцяййян  вязиййят  алмаг,  истярся  дя,  бядянин 
вязиййятини дяйишмяк цзря щеч бир мцяййян едилмиш щярякятляр олмур. 
Ушагларда  синир  системинин  инкишаф  хцсусиййятляринин  юйрянилмяси  ушаг  психолоэийасы  елми 
цчцн ящямиййятли  бир  мювзудур.  Бейин психиканын мадди  ясасы   олдуьуна эюря,  ушагларда синир-
психи фяалиййятин инкишаф динамикасыны излямяк, онун хцсусиййятлярини билмяк олдугжа важибдир. 
Йени  доьулмуш ушагларын бейнинин чякиси  тяхминян 350-390 грам,    алты  айда  632 грам, 
бир йашында 925 грама бярабяр олур. Эюрцндцйц кими, бир йашын сонунда ушагларын бейин чякиси 
доьулма аны иля мцгайисядя 2,5 дяфя, цч йашын сонунда 3 дяфя артыр. Беш йашында ушагларын орта 
бейин чякиси 1138 грам, он йашында 1362 грам, он беш йашында ися 1460 грама бярабяр олур. 
Гейд етмяк лазымдыр ки, йени доьулмуш ушаьын бейин чякиси онун цмуми чякисинин тяхминян 1/8 
бярабяр  олдуьу  щалда,  йашлы  адамларда  бу  нисбят  1/45  бярабярдир.  Бу  рягямлярдян  эюрцндцйц 
кими,  ушаг  йашынын  бцтцн  дюврляриндя  бейнин    чяки  артымы  динамик  шякилдя  эедир  вя  илк  эянжлик 
дюврцнцн сонунда демяк олар ки,   ясасян баша чатмыш олур. 
Йени  доьулмуш  ушагларын  бейин  йарымкцряляринин  габыьы  йашлы  адамларынкына  нисбятян 
назикдир.  Габыг  тябягяляри  кифайят  гядяр  диференсиасийа  олунмадыьындан  габыг  мяркязляри  там 
инкишаф  етмямиш  олур.  Ушаьын  щяйатынын  7-8-жи  айларындан  башлайараг  синир  щцжейряляри 
диференсиасийайа уьрайыр, 5-6 йашларындан сонра бу щцсейрялярин диференсиасийа темпи сцрятлянир. 
Ушагларда баш бейинля йанашы онурьа бейин дя мцяййян темпдя инкишаф ется дя, онун бюйцмя 
сцряти  баш  бейиндян  бир  гядяр  эери  галыр.  Беля  ки,  онурьа  бейин  ушаьын  доьулдуьу  анла 

мцгайисядя 5 йашында юз чякисини 3 дяфя  артырмыш олур. Жинси йетишкянлик дюврцндя бу  чяки 4-5 
дяфя артыр. 
Кюрпянин щяйатынын илк 10-14-жц эцнляри ярзиндя анаданэялмя гида рефлексляри ясасында илк 
шярти  рефлексляр  формалашыр.  Бу  просесдя  шярти  гыжыгландарыжылар    ролунда  мцряккяб  тактил-
проприосептив гажыгландырыжылар чыхыш едир: ушагда яммя щярякятляри заманы бу рефлекс мцшащидя  
олунур. Беля ки, кюрпяни яммя вязиййятдя гужагда сахладыгда о, аьзы иля ананын дюшцнц ахтарыр. 
Ушаг  инкишаф  етдикжя,  бюйцдцкжя,  щяр  жцр  гыжыгландырыжылара  гаршы    бейин  габыьынын  давамлыьы 
йцксялир,  нятижядя  о,  узун  мцддят  ойаг  вязиййятиндя  галыр  ки,  бу  да  шярти  рефлектор  рабитялярин 
йаранмасына  эениш  имкан  йарадыр.  Щяйатын    3-жц  айындан  етибарян  ушагда  эюрмя 
гыжыгландырыжыларынын тясири алтында мцсбят шярти рефлексляр ямяля эялир. 
5-жи  айдан  етибарян  кюрпя  бир  чох  сяс  гыжыгландырыжыларынын  ичярисиндян    йахын  адамларын 
сясини  фяргляндирмяйя  наил  олур.  Адамлары  беля  таныманын  физиолоъи  механизмляри  бир  нечя  дяфя 
тякрар  нятижясиндя  шярти  рефлекслярин    йаранмасы  вя  мющкямлянмяси  иля  баьлыдыр.  Щяйатын  5-жи 
айындан етибарян ушаьын давраныш вя фяалиййятиндя демяк олар ки, бцтцн анализаторлар иштирак едир. 
Шярти рефлектор рабитялярин вя онларын мющкямлянмиш системи олан динамик стереотипин йаранмасы 
иля баьлы олараг ушаьын бейнинин функсионал имканлары эет-эедя эенишлянир, бейин габыьынын тящлил-
тяркиб  фяалиййяти  артыр.  Щяйатын  6-9-жу  айлары  ярзиндя  ушаг  саь  ялиндян  вя  шящадят  бармаьындан 
истифадя  етмяйя  башлайыр.  Рянэляри  айырд  етмяйя,  йад  адамларын  данышыьы  вя  мимикасыны  баша 
дцшмяйя, гысамцддятли айрылыгдан сонра таныш адамлары тапмаьа наил олур. 9-12-жи айлар ярзиндя 
ушаг  мцяййян  яшйаларын  адларыны  юйрянир,  бядян  щиссялярини  таныйыр,  мцряккяб  давраныш 
формаларынын  илк  яламятляри  ямяля  эялир.  6  айлыгдан  сонра  ушагда  биринжи  сигнал  системинин 
гыжыгландырыжыларына  реаксийа  иля  йанашы  икинжи  сигнал  системинин  гыжыгландырыжылары  олан  сюз 
Yüklə 1,57 Mb.

Dostları ilə paylaş:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   36




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©www.azkurs.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin