LiječNIČki vjesnik g o d. D I x
Yüklə 2,31 Mb. Pdf görüntüsü
|
- Bu səhifədəki naviqasiya:
- Trajni rezultati operiranih slučajeva
- T A B L I C A V . — T r a jn i rezu lta ti k o n tro lir a n ih o p eriran ih s lu č a je v a po b r o ju g o d in a pro šlih od op e ra cije .
- U k u p n o 167
- Od rezultata publiciranih u drugim statistikama iznijet ću samo nekoliko. Tako javljaju Q u e n i , B o c q u e n t i n kod
|
Inoperabilnih s lu č a je v a b ilo je na 227 b olesn ik a u k u pn o 16 od tih 12 p rim a rn o in op era b iln ih i 4 in op e ra b iln a recid iv a . R e la tiv n o m a len b r o j in op era b iln ih s lu č a je v a im ad e se svesti na č i n jen icu , što n ažalost k lin ik a z b o g p r e m a lo g b r o ja k reveta n ije u sta n ju da p rim a o v e slu ča je v e , k o ji b i se in a če radi sam og p ok u ša ja sistem atskog p r o v o đ e n ja te r a p ije ren tg en om m orali sm jestiti u je d n o m zavodu.
na k on trolira n e s lu ča jev e, da k le na tra jn e rezu ltate, h oću da istaknem , da sam o b ra đ u ju ći m a terija l Ca m a na n ašoj k lin ici im ao u p r v o m red u u vid u, da stekn em n ek i k ritičk i p r e g le d nad u sp jeh om n ašeg rada, pa da na te m e lju v la stitog isku stva sa postignu tim rezu ltatim a i on oga što se p u b licira n a strani, vid im , da li se u sp jeh dade p o p ra v iti i na k o ji n ačin. U sp oređ iv a ti naše rezu ltate s tuđim , d om a ćim ili stranim , pa z a k lju čiti da su sla b iji, b o lji ili sličn o, nem a m n o g o p r a k tičn e v rije d n o s ti iz više razloga. P r ije svega je u v ije k i u o p će neka u sp ored b a m og u ća sam o u n a jš irim i n a jk ru p n ijim p otezim a , a da se iz toga ne m og u izv o d iti n ik a k o v i za k lju čci, je r k a k o sm o v id je li sama p o d je la m a terija la , p o b ilo č ijo j šem i, k a o su b je k tiv n i k rite rij, k r ije v e ć a p riori u sebi m og u ćn ost pog rešk e. D ru g o za stv a ra n je k on kretn ih za k lju ča k a iz u sp ored b e vla stitog u sp jeh a sa stranim statistikam a, b ilo bi n užn o da se u sp o re đ u je sk roz jed n a k i m a terija l. ob ra đ en u sva k om p og le d u p o p rin cip im a je d n a k im u p o je d in ostim a , op erira n p o je d n a k im in d ik a cija m a i sh v a ća n ju i p o istim m etodam a. K o lik o je o v o za d n je n užn o, v id i se p o tom e, što m eđ u re cid iv im a op erira n im na n a šoj k lin ici im ade i ta k o vih , g d je se je p r v i v a n js k i op e ra te r z a d o v o ljio k o d Ca m a sa čistom a m p u ta cijom d ojk e, da n ije u op će d ira o u aksilu ili m u s k u latu ru m am arne re g ije , da ne g o v o r im o on im a k o ji su iz m am e sam o ek stirp ira li tu m or (tada v e ć k a rcin om ), k a k o se je p ostu p a lo da p a če i u n ek im b oln ica m a u p r o v in c iji, k o je v o d e poznati kiru rzi. D a k le su b je k tiv n o sh v a ća n je p a to lo š k o g p r o cesa , o p e r a c ije , opera b iln osti, in op era b iln osti i t. d. n osi u sebi već m og u ćn ost k riv ih za k lju ča k a k o d u sp o re d b e tra jn ih r e zultata. T re će , ne p o s to je d v ije statistike u litera tu ri, k o je su iz ra đ en e po istim p o jm o v im a i sa istog gledišta, a p o r e d toga je svaka od n jih sa m ov oljn a , što se, a ko se h oće, m ož e da k a že i za o v a j m o j prikaz. M ale statistike, p o g o to v o one s p rek ra tk im ro k o m opa žan ja ili k o n tro le p o s lije o p e r a c ije , n e d op rin ose n im a lo r a s v je tljiv a n ju n rob lem a . N e m og u se u sp oređ iv a ti, o s ob ito k o d Ca ma, o p e ra tivn i rezu ltati tu m ora ra zn og sjed išta, kad znam o op ćen ito, da n e k o ji od Ca baš po s v om e sjed ištu im adu lo š iju p rog n ozu s o b zirom na m etastaze. T a k o je isto p og rešn o u sp oređ iv a ti r e zultate Ca ra zn e h istološk e stru ktu re, je r im a ju ra zličitu p r o gn ozu , b u d u ći n eki ra n ije m etastaziraju. a drugi k a sn ije itd. D a lje što je v r lo va žn o, radikaln a o p e r a c ija Ca m a spada m eđu one, k o je izv o d e na svim k iru ršk im od je lim a i v r lo m lad i o p e ra teri, n e g d je p r ije n e g d je k a sn ije, sa v iše ili m a n je d ob rom teh n ik om i isk u stvom itd. Da baš Ca op erira n i p o ra zn im o p e r a terim a i k o d id en tičn o g lo k a ln o g nalaza n e će u v ije k dati jed n a k tra ja n u sp jeh , ak o i a pstrahiram o od osob in a p a to lo š k o g o b je k ta, to je više n ego pla u zib iln o. K a k o p a k na svim k iru ršlđ m oS jelim a v la d a ju sličn e p r ilik e uz sličan m a te rija l, on da su svu da u k lju če n e m og u ćn osti istih griješa k a k o d p rosu đ iv a n ja tra jn ih rezultata, iz čega slijed i, što sam m a lo p r ije spom enu o, da u sp o re đ iv a n je ovj.h rezu ltata n em a n ik a k ov e p ra k tičn e v r i jed n osti, a niti o b ra đ iv a n je m a terija la treb a da služi o v o j svrsi. K a o m je r ilo za p ro su đ iv a n je u sp jeh a k on ze rv a tiv n e ili o p e ra tivn e te r a p ije uzim a se op ćen ito v rije m e , k o je su b ole s n ici p r o ž iv je li p o s lije za vršen og lije č e n ja , a da n ijesu dob ili recid iv . T a k o za Ca ma u zim a v ećin a autora g ra n icu od 3 od n osn o 5 g o dina. A k o n e lije če n i Ca m a m ože da živ i 3— 3 1/ god in e, on da je g ra n ica od 3 god in e apsolu tn o n e d o v o ljn a za ik a k vo p r o su đ iv a n je tra jn osti u sp jeh a , ( R e d w i t z ) . P o A n s c hu tz u je je d i n o o b je k tiv n o i sigu rn o m je r ilo u sp jeh a te r a p ije Ca dan sm rti, je r ni n a jta čn ija k lin ičk a pretra ga n ije U vijek u stan ju da
is k lju či m etastaze od n osn o re cid iv . I dru gi su autori istakli, da se p o ja m »n a živ otu 3— 5 g od in a « p o s lije o p e r a c ije ne m ože u zeti id en tičn o s p o jm o m » o z d ra v io «, ka o n iti p o ja m bez r e c i d iv a 3— 5 god in a, je r su k o d Ca opisa n i r e cid iv i i p o s lije 12 ( L e d d y , D e s j a r d i n s ) a i p o s lije 19 godina ( R o u b al ). Na la n js k o m k iru ršk om k on g resu u B erlin u (1936.) p r e d lo ž io je P a y r , da se is to m on aj b ilo k a k a v Ca, k o ji je 10 godina p o s lije o p e r a c ije ostao na živ otu i b ez recid iv a , p rogla si izlije če n im . O va j se p r ije d lo g m o ž e op ra v d a n o p rih v a titi i za op erira n i Ca m a, je r r e c id iv i p o s lije toga v re m e n a spadaju zb ilja u rijetk ost, a r e c id iv i k o ji se ja v lja ju jo š k a sn ije u jo š v e ću rijetk ost. L e b - h a r d m isli, da se o p r a v o m iz lije č e n ju k o d Ca m a ne m ože u o p će g o v o r iti, je r op erira n i b o le s n ik n ije n ik ad a za c ije li sv oj d a ljn ji živ ot sigu ran od recid iva . Ja sam imao prilike, da obrađu ju ći naš klinički m aterijal kontroliram 167 slučajeva operiranih od 1921. do konca 1933. (vidi tablicu IV ) jer sam išao za TA BLICA IV. U m iranje operiranih slu ča jev a po b r o ju godin a p oslije operacije. 1921 7
— 2 1 1 1 2 7 1922
13 1 1 2 1 1 7 13 1923 14 4 3 1 1 1 1 - 2 14 1924
15 1 3 3 - 2 1 i 2 2 15 1925 9 1 2 - 1 2 3 9 1926 20 - 2 4 1 2 3 8 20 1927 8 1 - 3 1 1 2 8 1928 11 1 3 1 1 5 11 1929 14 - 2 2 1 1 1 1 2 5 14 1930 18 3 1 3 3 7 18 1931
12 1 - 1 5 5 12 1932
10 1 1 4 4 10 1933) 16 1 1 1 6 7 16 Ukup 167 16 19 23 4 4 4 2 3 1 i 31 59 197
no u %
9.58 11.37 13.77 2.39 [2 39 j 2.39 1.19 1.8 18.56 35.3 tim, da p oslije svakog operiranog slučaja prođ e rok od 3 godine kao minimalno priznato vrijem e za bilo kakovo prosuđivanje rezultata. Prem a tome se rezul tati operiranih u vremenu m anjem od 10 godina, imadu shvatiti kao prikaz današnjeg stanja operativ nih rezultata naših slučajeva. U pitnice su poslane na 123 adrese, jer su 44 bolesnika u m eđuvrem enu u roku od 14% godina umrla od p osljed ica Ca (dakle 26.34%). Na 123 upitnice d ošlo je 64 odgovora, t. j. 52% što odgovara prosječn om uspjehu svih upitnica. Od ovih 64 otpadaju 31 na žive bolesnike, k o ji su se sami ja vili, dok smo za 33 dobili odgovor od rodbine ili v la sti, na k o je smo se u pojedinim slučajevim a također obratili (općina, župni ured, žandarm erija itd,). 59 se je upitnica vratilo sa prim jedbom »nepoznat«, »nepro- nađen« itd. M islim da je opravdano, da ovo 59 uraču namo u izgubljene i pribrojim o umrlima, prem da je vjerovatno m eđu njima p o k o ji još na životu, jer ako ih napose obračunamo, kako to neki autori rade, onda konačno rezultat ispada povoljn iji. Prema tome ima dem o 77 sigurno umrlih ili 46.1%, 59 izgubljenih ili 35.3% ukupno 136 ili 81.4%, a živih 31 ili 18.56% za vrijem e od 14% godina. V elika većina operiranih Ca umire od posljed ica Ca, recidiva, metastaza itd. u prve tri godine p oslije operacije, računajući kao prvu godinu onu, u k o jo j je opera cija izvedena (tablica V .). Od 77 operiranih umrlih umrlo je iste godine kad 522 su operirani 16 ili 20.8%, druge godine 19 ili 24.6%, a treće 23 ili 29.8% ukupno u tri godine 58 ili 75.34% od svih umrlih ili 34.73% od svih operiranih. Od treće g o dine dalje (tablica V.) broj egzitusa pada naglo i drži se u vrlo niskim brojevim a do 8. godine p oslije opera- pojedinog, da m ožem o reći koliko ih je vjerojatn o definitivno izliječeno od Ca, Znadem o da baš i kod Steinthal I. katkada postoje udaljene metastaze u unutarnjim organima (mozgu, kostim a), dok su tumor i regionarne žlijezd e posve slobodni i pomični, pa da T A B L I C A V . — T r a jn i rezu lta ti k o n tro lir a n ih o p eriran ih s lu č a je v a po b r o ju g o d in a pro šlih od op e ra cije . B roj
op e rira n ih s lu č a je v a o d 1921 — 1933
G ru pa
B roj u % I. 20 13.3% 12 6 0 % 7 35%
3 15%
1 5 %
1C7 II.
116 77 32%
32 27.50 o
20 17.2%
10 8
6 %
6.8 III.
14 9.3% 2 14.1% 1 7.1% 0 0 0 0 recid iv i 17 8.09%
3 17.6%
3 17 6%
2 14.2%
1 5 8 /0
1 5 . 80/0 U k u p n o 167 49 2 V 3 0 :0 31 18.56%
15 8 .9 %
10 5 98%
1 0.59%
cije. Bolesnici k oji kasnije od ovoga vremena umiru, podliježu redovito interkurentnim oboljenjim a (upala pluća, apopleksija, em bolija itd.) a ne posljedicam a Ca.
Trajni rezultati po Steinthalu razvrstanih, pri m arno operiranih Ca izgledaju, k ak o slijedi. O d 167 slučajeva, a 20 St. I. (G rafički su trajni rezultati prikazani u slici 2.) N a jb olje rezultate (kao u svim statistikama) daju slučajevi St. I. k o ji u relaciji prama St. II. i III, sači n javaju jednu sedminu cijelog m aterijala. K ako je veći broj njih operiran tek zadnjih godina, treba sačekati da p rođ e 10 godina o d dana operacije, za svakoga nam i najuspješnije izvedena operacija ne daje nika- kove garancije za konačno ozd ra v ljen je ( H e r n a - m a n , J o h n s o n , W a r r e r , W i t h a m i S c h iel ds, vlastita opažanja). Slučajevi Steinthal III. daju vrlo loše operativne rezultate, što je i p o jm ljivo. B a a tz kaže, da nijedan Steinthal III. nije operativno spašen. I ako je sâm tumor katkada rela tivno malen, ipak su izgledi za izlječenje uvijek vrlo loši, zbog čega m nogi autori odgovaraju od operacije, a zagovaraju principijelno samo terapiju rentgenom, jer je p o njihovom shvaćanju radikalna operacija s eventualnom tem porernom resekcijom ključnice prevelik zahvat, k o ji n epovoljn i operativni rezultati ne mogu opravdati. Od 14 St. III. samo su dvojica preživjela 3 godine, a jedan jedini 5, što bi se m oguće bilo postiglo da su i svi slučajevi samo zračeni. K od našeg jednog operiranog recidiva, k o ji živi 15 godina p oslije operacije, radilo se o recidivu u ožiljk u s vrlo malim lokalnim nalazom č ijo j se o k o l nosti imade zahvaliti dobar uspjeh druge operacije. Od 17 njih izgubili smo ih 14 u roku od 3 godine, što znači 82,2%.
523 S kirurškog odjela Bolnice Milosrdnih Sestara u Zagrebu, v. d. šefa prim. dr. B. Vinek. O p e r a c i j e ž e l u c a z b o g g a s t r o d u o d e n a l n o g čira*. Dr. B. V i n e k . Nakon što je G j a n k o v i ć u L iječničkom V jesniku objavio svoju opširnu radnju o isključnim resekcijam a i nakon što su on i prim. F l o r s c h ü t z u L iječničkom zboru i u L iječničkom Vjesniku o b javili rezultate i iskustva sa klinike i Zakladne b o l nice na području operacija gastroduodenalnog čira, smatram svojom dužnošću, da iznesem naše rezultate i iskustva, k ako bih upotpunio sliku rada zagrebačkih kirurških odjela na tom e polju.
P očeta k k iru rg ije želu ca na n ašem o d je lu vezan je , kako ste v e ć o p etov a n o ču li, s im e n o m p rof. W i c k e r h a u s e r a G. 1885. (dakle p r ije 50 g.) stupio je on ka o sekun darn i lije č n ik na tada jo š z a jed n ičk i in tern i i k iru ršk i od io dr. K o s i r n i k a u sta roj b oln ici. T ek p o step en o uzim a on k iru ršk i dio p osia u s v o je ruke. P rv ih god in a troši v e lik i dio s v o je e n e rg ije na stva ra n je u v je ta k iru ršk om radu b o re ći se za antisepsu sa jo š n e u p u ćen om i k on ze rv a tiv n o m ok olin om . G. 1890, od k o je g o d in e im am o p r v e pou zd an e p ism en e p o datke, n ije izv eden a n ijed n a želu ča n a o p era cija . G. 1891. (br. 774) iz v o d i W i c k e r h a u s e r p rv u ga stro- en te ro s to m iju k o d ca v en tricu li sa sten ozom p y lo ri. B ila je to sen za cija u Z a g reb u i to j o p e r a c iji p r isu stv ov a o je gradski fizik i ostali za greba čk i lije čn ici. G od in u dana p r ije p risu stv ov a o je W ick erh a u ser p r v o j o v a k o v o j o p e r a c iji u B eču. K a k o je za on o v r ije m e b ilo i sa d ija g n ostik om želu ča n ih o b o lje n ja , vid i se po tom e, što je na n ašem o d je lu te g od in e od 1420 b olesn ik a to b ila je d in a d ija gn oza ca rcin om a v en tricu li, dok d ija g n oze u lcu s v e n tric u li ili du od en i u o p će nem a. Sva o b o lje n ja želu ca v o d e se p od o p ć o m d ija g n o z o m catarrhu s v e n tri cu li cron icu s. T e g od in e izv eden a je i jed n a ga strostom ia k o d ca o e s o p hagi. M orta litet 100%. S lije d e ć e g od in e (1892) u čin je n e su svega 3 ga strostom ije k o d ca oesoph a gi. M orta litet 66%. G. 1893 izv ed en a je op et jed n a GE i jed n a ga strostom ija k od ca v en tricu li. M orta litet 50% . G. 1894 jed n a g a strostom ija i jed n a lapar. e x p lo ra tiv a (ca v e n tricu li). M orta litet 0 % . T e k g. 1895 p r v i puta se n ala zi jed n a d ija g n oz a u lcu s v e n tri cu li i je d n a Stenosis p y lo ri cica tricea . O ba b olesn ik a o tk la n ja ju op era ciju . T u n ailazim o na jo š jed n u zap reku op era tiv n e d jela tn osti u o n o v rije m e , a to je n e p o v je r e n je b olesn ik a prem a operat. lije č e n ju . T o je n e p o v je r e n je treb a lo skršiti tek postep en o p o b o ljš a v a n je m rezultata. T e g od in e izv ed en o je svega 5 GE i 1 g a strostom ija i 1 prob, la pa ra tom ia , sve k o d ca v en tricu li. M orta litet osim prob, lap. 100%. G. 1896 nalazi se svega jed a m p u t d ija gn oza sten osis d u o den i cica tricea , exh a u stio viriu m . P a cije n t je u m ro bez o p e ra c ije . Izv rše n o je svega 2 GE i 1 g a strostom ija , sve k o d ca v e n tr i culi. M orta litet 66% . G. 1897 (11. 12, br. 560) izv ršen a je p r v a GE k od ben ig n e Stenose p y lo ri u s lije d ulcusa. O sim toga izv ršen e su 3 g a stro s to m ije z b o g ca oesoph a gi. M orta litet 100%. O va god in a jo š zn a ča jn o p ok a z u je k a k a v je silan n ap reda k p ostigla želu ča n a k iru rg ija u k ra tk om vrem en u i k a k o je n eza h valan b io ra d naših p ion ira na tom p o lju . P r ije 38 god in a na n ašem n a jv e ć e m i n a jn a p re d n ije m kir. o d je lu izv ršen e su svega 4 o p e r a c ije želu ca , o d tog a 3 v e ć a p riori b ezizgled n e, sa postop. m orta litetom od 100%. T r e b a lo je m n ogo v o lje i sa m o p rije g o ra i tv rd e v je r e u u sp je h da se nastavi s radom . T o m g o d in o m k iru rš k o lije č e n je želu ča n ih o b o lje n ja prelazi s v o je k ritičn o doba. S lije d e ć e god in e (1898). izv ršen o je v e ć 15 želu ča n ih o p e ra cija od toga 9 G E k o d u lcu s-sten ose. M orta litet 0 % . P re la zom na p o d r u č je b en ig n ih stenosa a u je d n o i p o b o ljš a v a n je m a n tiseptičkih prilik a o v o je p r v a godina, k o ja s v o jim u sp jesim a d a je op era teru n agradu i potstrek za d a ljn ji rad. K riza je prošla. * P red a v a o na r e d o v ito m m je s e čn o m sastanku k iru ršk e s e k cije Z b o r a lije čn ik a 17. X II. 1936. D a lje p ostep en o raste b ro j izv ršen ih GE k o d ulcusa. M orta litet je p o v o lja n . G. 1900 izv o d i W i c k e r h a u s e r prvu o p e r a c iju u lcus v en tricu li p erfora tu m po M ik u liczu (suturae u lceris -)- GE). G. 1901 izv eden a je po W i c k e r h a u s e r u p rv i put r e sek cija želu ca sa GE k o d ca v en tricu li. G. 1903 (13. 11. br. 570) o p erira W i c k e r h a u s e r prvi pu t u lcu s p e p ticu m je ju n i (resectio v en tricu li et je ju n i et GE sec. R ou x). K a o kratka ilu s tra cija stu pn ja asepse služi nam b ilješk a dra. Č a čk o v ića 6. v e lja č e 1911, da su taj dan prvi puta ob u čen e steriln e k aban ice. G. 1913 izv o d i Č a č k o v i ć p rv u p a rcija ln u re sek ciju že lu ca sa G E k o d ulcusa. U g la v n om e se situ a cija od g. 1901 do g. 1920 m n ogo ne m i je n ja . R e s e k cije se iz v o d e sam o k o d ca ; k o d u lcu sa u čin jen a je svega 3 puta p a rc ija ln a re s e k cija ili e k scisija u lcu sa sa GE. In a če osta je GE jed in a o p e r a c ija g a strod u od en a ln oga čira, Isto sta n ovište za stu p a ju u osta lom , ia k o ne ta ko ek sk lu zivn o, ostali k iru ršk i o d je li o sim F l o r s c h ü t z a iz O sijek a , k o ji tv r d o k orn o p led ira za resek ciju . G. 1914 p o č e tk o m s v je ts k o g rata k a o m n ogi dru gi i naš o d je l p r e tr p lju je gu b itk e.W i c k e r h a u s e r uređuje/ i v o d i k iru ršk i od io B o ln ic e C rv e n o g K riža , a Č a č k o v i ć p r ila g o đ u je naš odio ratn im potreb a m a . W ick erh a u ser o v i u če n ici v e ć su se p r ije ra zišli p re u ze v ši v o d stv o v a n js k ih b oln ica . O sim tog a b iv a ju sk oro W ick erh a u ser i Č a čk o v ić p oz v a n i da stva ra ju naš m ed icin sk i faku ltet. Ia k o je n aš od io zapala v e lik a čast da d a je s v o je d v ije g la ve za tu našu op ću n a ro d n u p otreb u ipa k se je gu bitak n jih o vih e n e rg ija o s je tio na radu o d jela . O d io gubi u tom e vrem enu m n o g o o d s v o je in icija tiv e , k o ju su on i p r e n ije li u stva ra n je m ed icin s k o g faku lteta. P rela z eći p o v ije s t n ašeg o d je la ne m og u a da p oseb n o ne s p om en em n a šeg pok. p r o f. Č a č k o v i ć a . O sim v e lik o g b r o ja o p e ra cija , k o je je sam iz v o d io , n je g o v a je zaslu ga da su m n ogi važn i p o d a ci ostali sačuvan i. U svim k n jig a m a i p rotok olim a b ilje š k e , u p o zo re n ja , rezu ltati s e k cija i t. d. p r ib ilje ž e n i su n je g o v o m ru k om . O n je i g o to v o je d in i s ređ iv a o ob iln i m a terija l o d je la i p u b licira o ga. G. 1919 v ra ća se iz Z em u n a k a o šef o d je la u če n ik W ic k e r h ausera p rim . Ta u sz k i sada n a sta je n o v o ra z d o b lje u k iru r g iji ga strod u od en a ln og čira. O n p o step en o napušta k o n z e rv a tiv n o sta n ovište u p r ilo g GE i g. 1920 iz v o d i p r v u tip ičn u resek ciju p o B ilro th II. z b o g u lcu s v e n tricu li. B r o j re s e k cija od sada postep en o raste na štetu GE. Iz n ašeg m a terija la m ož e se za k lju čiti, k o lik i su zn ačajn i u tje c a j im ali k o d nas k iru ršk i kon gresi. G. 1921 n akon d ru gog k iru rš k o g k on gresa u Z a s r e b u p o č in ju se k o d nas iz v od iti re s e k c ije u v e ć e m b r o ju G. 1924. n a k on k on g resa u Z a g reb u , g d je je do tada o s a m lje n o g F l o r s c h ü t z a e n e rg ičn o p o d u p ro i op ra v d a o p rof. B u d i s a v l j e v i ć sa v e lik im m a terija lom s v o je k lin ik e, te g od in e o r v i puta k o d nas b r o j re s e k cija p relazi on aj G E i to znatno (1923 g. 8 re s e k cija i 70 GE a g. 1924 45 resflkciia i 38 GE). O d te g od in e uzim a klin ik a p r o f. B u d i s a v l j e v i ć a ja v n o s v o ju u logu i in icija tiv u u tom e pita n ju u s v o je ruke. Opći podaci. R azdoblje od g. 1921— 1935, dakle zadnjih 15 godina, u zeo sam u glavnom zato, da bism o imali uporednu statistiku sa onom v o d e ć e klinike koju je ob ja vio G j a n k o v i ć . On veli da je klinika prva pozvan a da na tem elju bogatog iskustva daje sm jer nice rada. Mi to rado potpisujem o, ta mi sm o je svi skupa zato i stvarali. Želim o da radovi o v a k ov og stila, k a o što je onaj G j a n k o v i ć a sa klinike, budu što češći. Tim e nam se daje prilika, da naše rezultate i naše m etode uspoređujem o i kontroliram o s našom klinikom , u koju treba da imamo najveće povjeren je. A k o će se m ožda k om e m oje razlaganje usprkos toga gdjegod činiti suviše opozicijonalnjim prem a klinici, molim da taj uzm e u obzir da je to zb og toga, što ja ne spom injem stotine onih principa u kojim a mi postupam o isto k a o i klinika, jer bi to
|