LiječNIČki vjesnik g o d. D I x

Rezultati, 

K od   naša  tri  slučaja  totalna  tiroidek­

tom ija  je  dala  jasnu  am elioraciju,  pa  mislimo,  da  bi 

bilo  vrijedn o  iznijeti  kratak  pregled  dobivenih  rezu l­

tata.  U  sl.  br.  1.  d ošlo  je  poslije  par  m jeseci  jasno  su­

bjektivno  i  objektivno 

pob oljša n je; 

p oslije  godinu 

dana  operirani  ne  pokazuje  niti  najm anji  funkcionalni 

simptom  srčane  insuficijencije;  hipertrofija  i  p roši­

renja  srca  su  ustrajali;  puls  je  pravilan,  jetra  i  pluća 

u  norm alnom   stanju.  U  sluč.  br.  2.  zapažen  je  savršen 

funkcijonalni  rezultat  (operirana  ide  če sto   plesati); 

objektivno  p ob oljša n je  je  m nogo  m anje  (jetra  velika, 

srce  prošireno).  U  si.  br.  3.  do  pob oljša n ja   je  došlo 

tek  p oslije  6  m jeseci,  naročito  što  se  tiče  funkcionalnih 

simptoma  (operirana  se  lako  pen je  uz  stepenice,  radi 

kućni  posao  bez  umaranja) ;  objektivni  znaci  su  vrlo 

m alo  prom ijenjeni.

B l u m g a r t ,   B e r l i n ,   D a v i s ,   R i s e m a n   i  W e i n ­

s t e i n   su  iz n ije li  statistiku  o d   50  op erira n ih   s lu ča jev a ,  izm eđu  

18  i 

70

  god in a ,  o d   k o jih   24  m u šk a rca   i  26  žen a;  k o d   svih   slu ­

č a je v a   totalna  tiro id e k to m ija   j e   snizila  ba za ln i  m eta b oliza m   i 

b ili  su  zapaženi  sim p tom i  v r lo   b la g o g   p osto p e ra tiv n o g   h ip o ti­

roid izm a;  24  o p erira n a   b o lesn ik a   b ila   su  v r lo   m n o g o   p o b o lj­

513

šana  i  m og li  su  ra d iti;  k o d   6  slu ča je v a   a sistolija   je   re cid iv ira la , 

ali  je   u v ije k   b ila   p ob oljša n a   k a rd io to n ičn o m   m e đ ik a cijo m ;  6 

b olesn ik a   u m rlo  je   odm ah   p o s lije   o p e r a c ije   i  6  n e k o lik o   m je ­

seci  p o s lije   ov e  p o s lje d n je ;  2  op erira n a   nisu  b ila  p o b o ljš a n a ; 

6  s lu č a je v a   su   i  o d v iše  n ov i  da  bi  se  m o g lo   g o v o r iti  o  d a ljn im  

rezultatim a.

C u t t l e r   i  L e v i n e   im ali  su  p o s v e   a n a logn e  rezultate.

Iz  svega   ov og a   m ože  se  za k lju čiti,  da  je   totaln a  tiroid e- 

k to m ija   k o d   b a n a ln e  a sistolije  lo g ičn a   o p e r a c ija ;  ona  d a je  k o d  

v e ćin e   s lu č a je v a   jasn u   a m e lio ra ciju ,  p o d   u v je to m ,  da  in d ik a cija  

b u d e  d o b ro   p o sta v ljen a   i  o p e r a c ija   k o re k tn o   i  p otp u n o  izvršena.

Totalna  tiroidektom ij a  kod  B a sed ow -ljeve  asistolije.

P r o b l e m  

t o t a l n e  

t i r o i d e k t o m i j e  

k o d  

B a s e d o w - l j e v e  

b o l e s t i   j e  

p o s v e  

d r u k č i j i ,  

z b o g  

n j e n e   r đ a v e   t o l e r a n ­

c i j e   i  n a r o č i t o   z b o g   m n o g o   v e ć i h   t e h ­

n i č k i h   p o t e š k o ć a   k o d   o p e r a c i j e .

Totalna  resekcija  štitnjače  dosta  se  često  rđavo 

podnosi  kod  Basedow-ljeve  bolesti.  Amerikanske  sta­

tistike  pokazuju,  da  se  poslije  nje  dosta  često  javljaju 

manifestcije  jasnog  hipotiroidizma,  po  koji  put  pra­

vog  miksedema.

Operativne  poteškoće  su  mnogo  veće,  nego  kod 

banalne  asistolije,  jer  se  ovdje  radi  o  patološkoj  štit­

njači.  Vene  su  mnogobrojne  i  velike,  arterije  proširene 

i  fragilne,  hemostaza  vrlo  delikatna.  Peritiroiditis  —  

posljedica  inflamacije  i  kondenzacije  periglandular- 

nog  tkiva  i  glandularne  kapsule  —   lako  tumači  pote­

škoće  resekcije  i  mogućnost  povrede  recurrens-a,  pa- 

ratiroidnih  žlijezda  i  njihovih  arterija.  Treba  isto  tako 

nadodati,  da  su  sve  ove  lezije  pogoršane  radiotera- 

pijom,  dugom  evolucijom  i  jodnom  terapijom,  što  ne 

olakšava  operativnu  tehniku.

T o t a l n a   t i r o i d e k t o m i j a   n i j e   n e o p ­

h o d n o   p o t r e b n a  

d a   s e   i z l i j e č i   B a s e -  

d o w - l j e v a   a s i s t o l i j a .   Kod  banalne  asistolije, 

da  se  dobije  dobar  rezultat,  potrebno  je  sniziti  bazalni 

metabolizam  i  zadržati  ga  ispod  normale;  ovo  se  može 

jedino  dobiti  totalnom  ekserezom  žlijezde.  K od  Ba­

sedow-ljeve  bolesti,  naprotiv,  bazalni  metabolizam  je 

uvijek  povišen  zbog  patološkog  hiperaktiviteta  štit­

njače;  parcijelna  resekcija  ove  posljednje  dovoljna  je 

da  se  metabolizam  snizi  na  normalu;  dovoljno  je 

ukinuti  hipertiroidizam,  uzrok  asistolije,  pa  da  sim­

ptomi  srčane  insuficijencije  iščeznu  u  većini  sluča­

jeva.  Skoro  stalno  dobri  rezultati  parcijelne  resekcije 

kod  Basedow-ljeve  asistolije 

sačinjavaju 

najbolji 

argumenat 

gornjeg  rezonovanja. 

Na  klinici  našeg 

učitelja,  prof.  A.  G o s s e t - a, 

skoro  se  jedino  vrši 

parcijelna  resekcija  kod  Basedow-ljeve  bolesti. 

A li 

ova  parcijelna  resekcija  mora  biti  vrlo  široka,  t.  j.  ona 

se  mora  sastojati  u  subtotalnoj  tiroidektomiji;  u  pro­

tivnom  slučaju  metabolizam  ostaje  iznad  normale,  a 

operirani 

ima 

nepotpunu  i  naročito 

kratkotrajnu 

amelioraciju. 

Treba,  dakle,  izvršiti  subtotalnu  tiroi- 

rektomiju,  t.j.  resecirati  skoro  cijelu  štitnjaču  i  osta­

viti  vrlo  malo  glandularnog  tkiva,  jedino  u  području 

opasnih  zônâ.

M e đ u t i m  

p o s t o j e  

n e u s p j e s i  

s u b t o -  

t a l n e  

r e s e k c c i j e  

k o d  

B a s e d o w - l j e v e  

a s i s t o l i j   e.  K od  ovih  slučajeva,  p o   našem  m išlje­

nju,  treba  uvijek  totalizirati  tiroidektom iju. 

Ova  to ­

talizacija  ima  dva  cilja :  ona  ukida  uzrok  intoksika­

cije,  ona  sm anjuje  izgaranje  tkivâ.  Izvršena  k od   naša 

dva  slučaja  (sluč.  br.  4  i  5),  ona  nam  je  dala  odličan 

rezultat  i  veliko  poboljšan je.  K od   totalne  tiroidekto­

m ije  »u  dvije  etape«  postavlja  se  pitanje,  da  li  treba 

izmijeniti  operativnu  tehniku  subtotalne  tiroidektom ije 

k od  B ased ow -ljeve  bolesti  zbog  m ogućnosti  totaliza­

cije  poradi  neuspjeha.  Njemački  autori  čine  totalnu 

resekciju  obaju  lobusa  i  ostavljaju  istmus,  koji  rese- 

ciraju  u  drugoj  etapi.  Po  našem  mišljenju,  izgleda  lo ­

gičnije  izvršiti  sub-totalnu  resekciju  jednog  i  totalnu 

drugog  tiroidnog  lobusa.  U  slučajevima  —   izuzetno 

indiciranim  —   totalne  tiroidektomije  »u  jednoj  etapi«, 

vidjeli  smo,  da  je  operacija  otežana  zbog  vrlo  velike 

vaskularizacije  štitnjače,  zbog  vrlo  velike  fragilnosti 

glandularnog  parenhima  i  krvnih  žila,  i  naročito  zbog 

peritiroiditisa,  koji  je  glavni  faktor  mogućnosti  p o­

vrede  recurrens-a,  paratiroidnih  žlijezda  i  njihovih 

krvnih  žila.

Kazuistika.

S lu ča j  br.  1.  —  M.  J.,  radn ik,  dolazi  u  b oln icu ,  15.-IX.-1934., 

zb og   d ek om p en zira n e  k a rd io p a tije ,  k o ja   je   b ila   n astup ila  iza 

d v a   napada  akutnog  a rtik u la m o g   reu m atizm a  (god.  1908.  i  1924.). 

T u ži  se  na  n ep resta n e  p a lp ita cije   i  n a ročito  p ok a z u je  dispneju  

pri  n a jm a n je m   naporu.

P r i  p reg led u ,  v rh   srca  k u ca   u  šestom   in terk ostaln om   p r o ­

storu,  ekstrasistole,  sistoličn i  šum   n a  vrh u ,  d ija stoličn i  šum   na 

bazi,  je tra   n atečen a,  p u ls  108;  k rv n i  p ritisa k   12— 6  (V a qu ez); 

v en ozn i  p ritisak,  iz m je re n   V illa r e t-o v im   aparatom ,  p ok a zu je 

14  cm   v od e,  t.  j.  v r lo   m a lo  p o v e ć a n ;  k rvn a   u rea  0,35  g ;  brzina 

k rv otok a ,  izm je re n a   h istam in om ,  j e   33  sekun de,  t.  j.  v r lo   u sp o­

rena.  R a d iog ra fsk i  p re g le d :  srce  h ip e rtro fir a n o   i  p roširen o,  aorta 

i  p u lm on a ln a   a rte rija   n orm a ln e.  E lek trok a rd iog ra m :  p r o d u ž en je 

a u rik u lo -v e n trik u la rn o g   in terva la .  B azaln i  m eta b oliza m   +   14.5. 

K a rd ioton ičn a   tera p ija   d ov e la   je   do  n ep otp u n og   p ob oljša n ja .

15.-X I.-34.  tota ln a   tiro id e k to m ija ;  štitn ja ča   je   teška  30  gr 

i  p ok a z u je  m alu   h ip erp la z iju .  P ostop era tiv n i  tok   v r lo   gladak: 

n orm a la n   glas,  n ik a k a v   sim p tom   teta n ije,  puls  60,  ekstrasistole 

su  iščezle.  U  m artu   1936.  sta n je   o p e r ira n o g   v r lo   z a d o v o lja v a ­

ju ć e ;  b o le s n ik   radi,  pu ls  70,  k rv n i  pritisa k   12— 7,  b rzin a  k r v o ­

toka  u sp oren a   (28  sek u n d i);  ra d io g ra fija   i 

elek trok a rd iog ra m  

b ez  ik a k v e   m o d ifik a c ije ;  s k oro  n ik ak a v  sim p tom   p o stop era tiv - 

n og   h ip o tiro id iz m a ;  m eta b oliza m   —   15.

Sluč.  br.  2.  G osp ođ a   M.  M.,  28  god .,  dom a ćica ,  p ok a z u je 

m itra ln u   b o le s t  sa  p o tp u n om   a ritm ijom .  B olest  je   za p očela   god.

1932.  p o s lije   n ap a da   a k u tn og  a r tik u la m o g   reu m a tizm a ;  od   tog 

vrem en a   on a  se  tuži  na  retrostern a ln e  b o lo v e ,  na  disp n eju ,  k o ja  

n ije   p o b o ljš a n a   d igita lisom ,  i  aritm iju ,  na  k o ju   kin idin   nem a 

n ik ak v a   u tica ja.

P r e g le d   6.-X.-1934.  V rh   srca   u  šestom   p rostoru ,  ta h ia rit- 

m ija   (120),  v e lik a   m itra ln a   in s u ficije n cija ,  m ala  m itraln a  ste- 

noza,  jetra   n atečen a  i  o s je tljiv a ,  k rv n i  pritisa k   13% — 8,  ven ozn i 

p ritisa k   p o v e ća n   (20  cm   vode)i,  k rv n a   b rzin a   u sp oren a   (35  se­

ku ndi).  R a d io g r a fija :  p r o š ir e n je   d esn og  srca  i  pu lm on a ln e  a rte­

r ije   sa  s n iž e n je m   ta čk e  G.  E lek trok a rd iog ra m :  aurikularn a  f i ­

b r ila c ija   i  n e k o lik o   rije tk ih   v e n trik u la rn ih   ek stra s;stola.  K a r­

d ioton ičn a   m e đ ik a cija   d o v o d i  do  n e p o tp u n o g   p o b o ljš a n ja .

8.-XII.-1934.  totaln a  tiroid ek tom ija .  P ostop era tiv n i  tok  g la ­

dak:  n ik a k v e   p r o m je n e   u   glasu,  n ik a k a v  sim p tom   teta n ije,  srce 

se  je   u m irilo   (80)  p o s lije   4  dana.

U  ju lu   1936.  v r lo   d ob a r  fu n k cio n a ln i  rezu ltat  (bolesn ica  

p leše);  srce  je   ostalo  a ritm ičn o  i  p roširen o,  jetra   n atečen a;  b a ­

zalni  m eta b oliza m   — 10  s  n ek olik o  sim p tom a   v r lo   b la g o g   h ip o ­

tiroidizm a.

S luč.  br.  3.  G osp ođ a   V.  N.,  38  god.,  d om a ćica ,  dolazi  u  b o l­

n icu   15.  X I I .  1934.,  z b o g   m itra ln e  b olesti,  k o ja   je   n astup ila  p o s lije  

dva  napada  a k u tn og  a rtik u la m o g   reu m atizm a  (god.  1909  i  1916). 

K a rd io p a tija   je   ostala  kom p en zira n a   do  god.  1932.  O d  to g   v r e ­

m en a  d isp n eja,  p a lp ita cije,  oligu rija .

P ri  p regled u ,  v rh   srca  u   šestom   in terk osta ln om   p rostoru , 

sim p tom i  b a n a ln e  m itra ln e  b olesti,  ta h ik a rd ija   (130)  sa  p otp u ­

n om   a ritm ijom ,  k rv n i  p ritisa k   17% — 8,  ven ozn i  p ritisa k   p ov eća n  

(17  cm   v od e).  R a d io g ra fija :  p r o šir e n je   d esn og  srca  i  p u lm on a ln e 

a rterije. 

E lek trok a rd iog ra m : 

a u rik u la rn a   fib r ila c ija . 

K a rd io ­

ton ičn a   m e đ ik a cija   n e  d o v o d i  do  p o tp u n o g   p o b o ljš a n ja .

26.  X II.  1934.  totaln a  tiro id e k to m ija . 

P ostop era tiv n i  tok 

gladak,  b olesn ica   se  tu ži  na  v r lo   n ezn atn e  su b je k tiv n e   a m eli- 

o ra cije.

P o s lije   6  m je s e ci  v rlo   ja sn o  su b je k tiv n o   p o b o ljš a n je ,  d ok   su 

o b je k tiv n i  sim p tom i  ostali  n e p ro m ije n je n i.

Sluč.  br.  4.  B.  L.,  49  god.,  d ola zi  u  b o ln icu ,  3.  V I.  1933.,  zbog 

dek om pen zira n e  k a rd io p a tije   u zro k o v a n e   B a s e d o w -lje v o m   b o ­

lešću .  U v ije k   je   im ala  gušu,  k o ja   j o j  n ije   nan osila  nikakvih  

sm etnja.  G od.  1922.  p a lp ita cije ,  retrostern a ln i  b o lo v i,  a ritm ija ; 

ra d iotera p ija   je   ostala  b ez  ik a k v a   u sp jeh a .  G od.  1924.  m en opau za 

s  p o g o rš a n je m   k a rd iop a tije.  G od.  1932.  b o lesn ica   je   sm ršavila  2C 

kg,  disp n eja   p r ilik o m   n a jm a n je g   u m ora ,  p a lp ita cije,  velika

514

a ritm ija;  ra d iotera p ija   n ije   dala  n ik ak v e  a m eliora cije,  n ego  se 

je   n ap rotiv   stanje  p o g o rš a lo :  ed em   d o n jih   ekstrem iteta,  o lig u rija . 

K a rd ioton ičn a   sredstva  d ov o d e   do  iz v je s n o g   p o b o ljš a n ja .

10.  X .  1933.  subtotalna  tiro id e k to m ija ;  re s e cira n o   je   140  gr. 

tiroid n og   tkiva  sa  tip ičn im   h istološk im  

lezija m a  

B a sed ow -a . 

V elik a   n eposredn a   a m eliora cija .  U  septem b ru   1934.  sim p tom i 

k a rd iop a tije  se  ja v lja ju   ka o  p r ije   o p era cije.  E lek trok a rd iogra m  

p ok a zu je  au riku larn e  fib r ila c ije   sa  v r lo   v id ljiv im   o n d u la cija m a  

na  D«  i  D

3

.  O rtodia gra m :  srce  n orm a ln ih   dim en zija ,  v id ljiv e  

k a lcifik a cije   g o rn je g   luka  aorte,  ja k o   k u ca n je   srca.  B azaln i  m eta ­

boliza m   se  ne  m ože  od red iti  zb o g   v e lik e   n e rv o ze   b olesn ice.

5.  X .  1934.  to ta liza cija   tiro id e k to m ije   d a je  savršen   rezultat.

U  febru a ru   1936.  b o lesn ica   od e b lja la   15  k g ;  nem a  n ik ak v ih  

s u b jek tivn ih   sim ptom a  in s u fic ije n c ije ;  k rv n i  pritisa k   17— 12;  v rlo  

b lagi  sim ptom i  p o stop era tiv n og   h ipotiroidizm a .

Sluč.  br.  5.  G ospođa   M.  Z.,  56  god.,  p ok a zu je  od   n ov em b ra  

1933  m a n ifesta cije  B a s e d o w -lje v e   asistolije.  B olest  je   za p očela  

p očetk om   god.  1927  sa  p a lp ita cija m a ,  e g z o fta lm ijo m   i  m r š a v lje ­

n jem .  G od.  1928.,  u sp rk os  ra d iotera p iji  p o ja v ila   se  guša  s  v elik om  

n erv ozom   i  d ija re jo m .  G od.  1931.  p o ja v ili  su  se  retrostern a ln i 

b o lo v i  sa  p otp u n om   a ritm ijom .

P ri  p reg led u   u tvrđ en   je   v rlo   k a ra kterističa n   B a s e d o w -lje v  

sin d rom   sa  srča n om   in s u fic ije n c ijo m   u 

fa zi 

dek om p en za cije. 

Bazalni  m eta b oliza m   -f-  75.

23.  V.  1933.  izv ršen a   je   totalna  desna  h e m itiroiđ ek tom ija , 

k o ja   je   d ov ela   do  v e lik o g   ali  p r ola z n og   p o b o ljš a n ja .

3.  II.  1934.  u čin jen a   le   tota liza cija   (totalna  lev a   h em itiro­

iđ ek tom ija ),  k o ja   je   b rzo  p o b o ljš a la   sve  a sistoličn e  m a n ifesta cije.

U  o k tob ru   1936.  op erira n a   je   v e o m a   za d o v o ljn a   u   s u b je k ­

tiv n o m   p og led u   (radi  ku ćn i  p osa o);  a ritm ija   je   u stra ja la ;  dosta 

ja sn i  sim p tom i  p o s top era tiv n og   h ipotiroidizm a .

L itera tu ra

C a t t e l :   J.  A .  M.  A .,  12.  dec.  1931.  —   P o r t m a n n :   R ev. 

Lar.  O tol.  R h ino.,  15  dec.  1926.  —   B r a i n e   i  F u n c k - B r e n -  

t a n o :   A n n .  d ’anat.  path,  et  d ’anat.  m ed.  chir.,  fe b r u a r  1934.  —  

B a r r a y a :   Th èse  d e  P aris,  1936.  —   L e r i c h e :   S oc.  Chir.,  12. 

n ov.  1930.  —   W e l t i   i  E v r a r d :   A nn.  d ’ anat.  path,  et  d ’anat. 

m ed.  ch ir.,  fe b r u a r  1934.  —   W e l t i :   C on grès  F ran ça is  de  M ed., 

L iè g e   1930.  —  W e l t i :   P rog rès  M ed.,  8.  dec.  1932.  —   L e r i c h e :  

P ro g rè s   M ed.,  20  ju li  1932.  —   A l a m a r t i n e :   R ev.  de  chir., 

1920.  —   B e r l i n :   Surg.  G yn ec.  a.  obst.,  jan.  1935.  —   H a l s t e d  

i  E v a n s :   A n n.  of.  Su rg.,  1907.  —   B a n k o f f :   A rch .  f.  klin. 

ch ir.,  20  fe b r u a r  1935.  —   B l u m g a r t :   M ed ecin e,  1931.  —   Bl u m -  

g a r t ,   L e v i n e   i  B e r l i n :  

A rch .  int.  m ed .,  ju n i  1433.  — 

B l u m g a r t :   A n n .  int.  m ed.,  ju n i  1934.  —   L i a n :   B u ll.  M em . 

Soc.  Chir.,  6  a p ril  1935.  —   P a t e l   i  L e m a i r e c   P ro g rè s   M ed., 

25  jan.  1936.  —   B e r a r d   i  C o l s o n :   P ro g rè s   M ed.,  8  sept.  1934. 

—  L e v i n e ,   C u t t l e r   i  E p p i n g e r :   N ew .  Eng.  M ed.  J., 

5  okt.  1933.  —   E p p i n g e r   i  L e v i n e :   P roc.  Soc.  E xp.  B iol, 

a.  M ed.,  jan.  1934.

Iz  m ed icin sk e  k lin ik e  u  Z ag reb u .  (U p ra vn ik :  p r o f.  dr.  I.  H.  B otteri)

O  total noj   abl acij i  n o r ma l n e   t oroi dej e  kod  srčanih  oboljenja*.

Dr.  D inko  S uč i  ć,  asistent.

Štetan  utjecaj  tok sičk e  strume  na  srce  v e ć   je 

davno  poznat.  O poravak  srca  iza  strum ektom ije  kod 

B asedow a  n a v eo  je  L e w i n   e-a  iz  Bostona,  da  je 

dao  1927.  g.  izvesti  subtotalnu  tiroidektom iju  k o d  

jedne  primarne  srčane  slabosti,  držeći  da  se  radi  o 

tireotoksičk om   srcu.  K od   srča,ne  insuficijencije  su 

H o m a n s   u  Peter  Bent  H ospitalu  u  lipnju  1932.  g. 

a  B e r l i n   u  Beth  Israel  Hospitalu  u  jesen  1932.  g., 

oba  u  Bostonu,  izveli  parcijalnu  tiroidektom iju  n or­

malne  štitnjače.  U spjesi  navedenih  autora  bili  su 

quoad  cordem   dobri,  ali  privrem eni.

Radna  zajednica  liječnika  u  Beth  Israel  H ospi­

talu  u  Bostonu  na  čelu  s  B l u m g a r t o m   p o če la   je 

izvoditi  1933.  g.  totalnu  ablaciju  norm alne  štitnjače 

k od  bolesnika,  koji  su  trpjeli  od  insuficijencije  srca  i 

angine  pektoris  ,i  k o d   kojih  je  konzervativna  terapija 

zatajila.  D o  1936.  g.  iznosi  broj  bolesnika,  k o d   kojih 

je  izvedena  totalna  tiroidektom ija  zb og  dek om pen ­

zacije  srca  i  angine  pektoris,  o k o   177.  O d  toga  su 

broja  operirali  Bl umga r t   i  n jegovi  drugovi  75, 

S c h n it ker-R a a t l e  u  Bostonu  36,  Prat t   u 

N ew   Y orku   19,  M a n d l   u  B eču  17,  B a n k o f f   u 

Londonu  20,  B r e n n e r   u  Birminghamu  6,  L

e- 

moire - P a t el   4  slučaja.  K ako  vidim o,  glavni  dio 

operacija  obavljen  je  u  A m erici,  a  onda  slijedi  L on ­

don,  pa  Beč.  Prem a  saopćenjim a  iz  literature  bio  je 

operativni  uspjeh  n aročito  povoljan  

k od   angine 

pektoris.  A u tori 

operacija  iz  B ostona  javili  su 

m ortalitet  od  8,5%,  dok  ostali  nisu  imali  smrtnih 

slučajeva  iza  potpunog  odstranjenja  štitnjače  k od 

srčanih  oboljenja.  Čini  se,  da  je  m ortalitet  Blum garta 

i  drugova  p rou zročen   n eoprezn om   indikacijom ,  što  je 

don ek le  razumljivo,  jer  u  p očetk u   nisu  raspolagali 

potrebn im   iskustvom,  pa  su  operirali  bolesnike  od 

18— 75  godina  starosti,  od  kojih  su  nekoji  bili  v e ć  

m oribundni.  P ored  toga  provodili  su  u  p očetk u   prin­

cip, 

da  operiraju  svaku  dekom penziranu  srčanu

*  P r e d a v a n je   od rža n o  dne  3.  VI.  1937.  n a  s ije lu   int.  sçk ç. 

Z bora.

griiešku,  svako  dekom penzirano  srce,  te  anginu  p e k ­

toris,  k o d   kojih  je  k on zervativn o  liječenje  zatajilo. 

Operirani  su  bolesn ici  trpjeli  od  svih  m ogućih  srčanih 

griješaka,  od   slabosti  srčanođ  m išića  te  stenokardije, 

k a o  na  pr.  od  m itralne  insuficijencije  ili  stenoze,  od 

aortne  insuficijencije  sk lerotičn e  ili  luetične  naravi, 

srčane 

m iodegeneracije, 

n efrosk leroze, 

skleroze 

koron arki  s  anginom   pek toris  ili  b e z   nje,  p a če  i  sa 

starim  srčanim   infarktima.  Pr a t t   se  zalagao  za  iz­

vedbu   operacije  i  k o d   luetičnih  afekcija  aorte.  N aro­

čito  je  operirano  m nogo  slučajeva,  k oji  su  bolova li 

od  angine  pektoris  razne  etiologije,  udružene  s  d e ­

k om penzacijom   srca  ili  b ez  nje.  M a n d l   je  uspješno 

prim ijenio  totalnu  ablaciju  štitnjače  i  k o d   endarte- 

riitis  obliterans  s  gangrenom.  O perativni  rezultati  su 

bili  povoljn i  i  k o d   bolesn ika  k oji  su  b o lo v a li  od 

kardijalne  astme.

Svi  se  autori  slažu  u  tom e,  da  se  operiraju  samo 

oni  slučajevi  srčane 

insuficijencije 

i  pektoraln e 

angine,  k o d   kojih  k on zervativn o  liječenje  više  nije 

djelotvorn o.  P ače  Bl umg ar t   n a ročito  ističe,  da 

operativni  uspjesi  s  totalnom   tiroidektom ijom   k od 

asistoličnih  bolesn ika  nisu  dobri,  ako  još  pom ažu 

interna  m edikacija.  P ou čen i  iskustvom ,  B l u m g a r t  

i  drugovi  su  sada  više  skloni,  da  prvotn e  operativne 

indikacije  donekle  suze.  A k o   bazalni  m etabolizam  

iznosi  prije  operacije  — 15%   ( B e r l i n )   ili  — 20% , 

— 3 0 %   ( M a n d l ) ,   onda  je  operativni  zahvat  kontra- 

indiciran.  K ako  bazalni  m etabolizam   često  pada  iza 

50.-tih  godina,  to  stariji  bolesn ici  manje  dolaze  u  obzir 

za  tiroidektom iju  ( B l u m g a r t ) .   B r e n n e r   isklju­

čuje  od  operacije  bolesn ike,  kojim a  pred operativn o 

liječenje  mirom,  digitalisom   i  diureticim a  ne  uspijeva 

otjerati  općen ite  edem e.  B l u m g a r t   i  B r e n n e r  

nadalje  ne  operiraju  b olesn ike  s  progresivnom   lue- 

tičnom  

afek cijom  

srca, 

endokarditidom , 

svježim 

srčanim   infarktom   i  m alignom   hipertonijom .  Prema 

tom u  se  indikacija  za  totalnu  ablaciju  tiroideje  kod 

srčanih  bolesti  m ože  za  sada  postaviti  k a k o  slijedi: