LiječNIČki vjesnik g o d. D I x
Yüklə 2,31 Mb. Pdf görüntüsü
|
- Bu səhifədəki naviqasiya:
- Iz I. sveučilišne kirurške klinike u Parizu. (Upravnik: prof. A. Gosset.)
- Fiziološka baza
- Postoperativna njega
|
Literatura B r o u a r d e l : D es lésion s du ro c h e r de l ’ ap op h yse m a sto- ide (ca rien écrose) et des accid en ts qui eu sont la con seq u a n ce. — Bul. de la Soc. A n atom . 1866 p 212; cit. p o R a m a d ieru . — T r o - e 1 1 s c h : L e h rb u ch d e r O h ren h eilk u n de. — L e ip z ig 1877. — G r a d e n i g o Sulla paralisi d e ll’ a b d u cen te di orig in e otitica. — A rch . Italian o di Otol. V ol. X V , 1904, p 402. — G r a d e n i g o : Sur un syn drom e p a rticu lier des com p lica tion s en d ocra n ien n es des otites: p a ra ly sie de l ’ a bdu cteu r. —- V II C on grès in tern a tion a l, B ord ea u x 1904; A n n a les de M al. d. l ’ Or. 1904, p 120. — Š e r c e r - R a b a r : Još dva slu ča ja G ra d e n ig o v o g sind rom a. — L j. V ješt, god. 50, II, 1928, p 847. —' V o g e l : D er sogen an n te G ra d en igosch e S y m p tom en k om p lex . — Int. Z etra lb lt. f. O hrenh lk. Br. 18, 1920, p 293 i Bd. 19, 1922, p 1. — U l r i c h : Z u r L eh re von der o tog en en A b d u cen slä h m u n g . — Zt. f. H N O , V o l. 9, 1924, p 403. — O p p i k o f e r : U b er den e xtra d u ra len A b szess d er P y ra m id en spitze und den G ra d en igosch en S y m p tom en k om p lex . — Zt. f. H NO Bd. 21, 1928, p 455. — S c h i a n d e r : Z u r H istolog ie der E iterun gen an d er P y ra m id en spzitze. — Zt. f. H N O Bd. 12, 1925, p 492. — B r u n n e r : B eiträ ge zur K en n tn is d er otog en en Ca- vern osu sp h leb itis. — M on a tssch rft. f. O hrenh lkd. u sw . B d. 60, 1926, p 36. — H a b e r m a n n : U eb er E rk ra n k u n gen des F elsen - th eils u n d des O h rla by rin th s in fo lg e d er a cu ten eitrigen M ittel oh rentzü ndu ng. — A rch . f. O h ren h lkd. Bd. 42, 1897, p 129. — G r ü n b e r g : Z u r P a th ogen ese tie fg e le g e n e r e p id u ra ler E nt zü n d u n gsh erd e im F elsen b ein . — Z t. f. O h ren h lkd. B d. 75, 1917, p 66. — U f f e n o r d e : Z u r K lin ik der F ä lle v on M itteloh r- E iteru n g m it tiefen p erila b y rin th ä ren H erden . — A rch f. Ohren hlkd. B d. 105, 1920, p 8 7 . — M a y e r O t t o : D ie P y ra m id e n zellen eiteru n gen . — Zt. f. H N O , Bd. 42, 1937, p 1. K on g ress b erich t. — P a g a n o : L a sin d rom e di G ra d en igo. — N apoli 1931. — R a m a d i e r : L ’ ostéite p r o fo n d a du ro c h e r ; R aports du C on grès de la S o cié té F ran ça ise d ’ O to -R h in o -L a rin g o lo g ie de 1933. — P aris, T. X L V I, 1 P artie. — T obe c k : Z u r A n a tom ie der F elsen b ein sp itze n ach rön tg e n o lo g is ch e n U n tersu ch u n gen. — Z t. f. H N O B d. 36, 1934, p 384, K o n g ressb erich t. — T o - bec :
A n a tom isch e U n tersu ch u n gen ü b e r die Pn eum atisation v o n F elsen b ein en und die W eg leitu n g zu r Spitze. — Zt. f. H N O , Bd. 37, 1935, p 152. — T o b e c k : U b er die H ä u fig k eit und B e d eu tu ng o to g e n e r »P yra m id en sp itzen erk ra n k u n g en «. — Zt. f. H N O , B d. 38, 1935, p 162, K o n g ressb erich t. — T o b e c k : Ü b er die E in teilu n g d er sogen an nten P y ra m id en sp itzen eiteru n g en . — A rch . f. O h ren h lk d, Bd. 141, 1936, p 61. — K r a u s : D ie P y r a m iden sp itzen pn eu m a tisa tion im R ön tg en b ild e. — A rch . f. O h ren h lkd. B d. 128, 1931, p 307. — Š e r c e r : O bostran i G ra d en ig ov sin d rom . — L j. V ješt. god . 49, 1927, p 577. — G u š i ć : č e t v r t i slu ča j G ra d e n ig o v o g sin d rom a na o to lo š k o j k lin ici u Z ag reb u . — M ed ic. P r e g le d v o l. 8, 1933, p 12. — P o d v i n e c : S lu ča j o p e r i ra n og ek stra d u ra ln og apscesa na vršk u p iram ide. — R e fe ra t na s je d n ici o to -n e u r o -o fta lm o lo š k o g društva 28 m a ja 1935. L j.
V ješt. god. 58, 1936 p, 88. — F r e n c k n e r : S om e R em arks on the T rea tm en t od A p icitis (P etrositis) w ith o r w ith ou t G ra đ e- n ig o ’ s S yn d rom e. — A cta O to la ry n g o lo g ica , V o l 17, 1932, p 97.
Dr. B. J. J o v a n o v i č , klin. asistent. P od uticajem radova K o c h e r - a, R e v e r - d i n - a i P o n c e t - a totalna tiroidektom ij a bila je, zbog teških kom plikacija, posve napuštena, te ki rurzi od tog vremena (god. 1882.) jedino vrše pa rci jalnu resekciju štitnjače. Operativna tehnika p očiv a na principu, da se na stražnjoj strani tiroidnog lobusa m ora ostaviti jedan dio žljezda n og tkiva »sigurnosti«; ići dalje, znači izvrgavati se opasnostim a povrede recurrensa i paratiroidnih žlijezdd. O va činjenica, k oju svaki kirurg m ora imati na umu, sačinjava n a j važniji napredak u kirurgiji štitnjače. M eđutim, p osljedn jih godina totalna tiroidekto- m ija ulazi ponovno u modu, naročito kod liječen ja insuficijencije srca, k o d k oje je ona u stanju dati potpune i definitivne terapijske rezultate. Cilj je ovoga članka, da precizira indikacije ove nove op era cije i da ocijeni njene neposredne i daljne rezultate. Naš se rad bazira na pet operiranih slučajeva i naro čito na pažljivom analiziranju m nogo važnijih ameri- kanskih statistika. Totalna tiroidektom ij a kod banalne asistolije. Fiziološka baza, G od. 1932. kirurzi iz B o s t o n - a — p oslije dugog i strpljivog rada o brzini krvne
kulacije, o bazalnom m etabolizm u i o tireotok sik ozi — došli su m alo p o m alo do ideje, da liječe srčanu insu- ficijenciju, sa normalnim m etabolizm om , pom oću to talne resekcije štitnjače. B l u m g a r t je — prou čavaju ći brzinu krvotoka kod normalnih i patoloških lju d i — utvrdio, da je krvna cirkulacija kod
miksedematoznih bolesnika usporena. Isti je autor liječio ove m iksedematozne bolesnike tiroidnim ekstraktima (k oji aktiviraju iz m jenu tkivâ) i zapazio je, da su se kod njih pojavile m anifestacije srčane insuficijencije. Drugi autori ( D a v i e s , L i a n ) utvrdili su, da je brzina k rvotok a usporena k o d asistoličnih b o lesnika sa normalnim ili povećanim metabolizmom. Iz ovih činjenica autori su zaključili, da bi totalna ti- roidektom ija bila logična m etoda liječen ja srčane insuficijencije, jer je ona jedina u stanju da prou zro kuje izvjesni stepen hipotiroidizm a i da na taj način uspostavi ravnotežu izm eđu aktivnosti m etabolizm a raznih tkivâ i brzine krvotoka. C u t t l e r i L e v i n e su došli do istog za k lju čka, ali posve drugim putem. Ova su dva autora bila iznenađena odličnim rezultatima subtotalne tiroidek- tom ije k o d B a sed ow -ljeve asistolije. Stoga su oni p o
511 kušali parcijalnu resekciju štitnjače k od banalne asistolije. K ad su zapazili, da su rezultati ove nepot pune operacije bili dobri ali prolazni, autori su došli do ideje, da bi kod sličnih slučajeva bila uspješnija totalna tiroidektom ija. Od tog vremena su se p oja vili m nogobrojni radovi u amerikanskoj literaturi, k oji su m alo p o m alo pre cizirali indikacije ove nove kirurške m etode. U E ngle skoj treba spomenuti radove B r e n n e r - a i D o n o va n - a, u Francuskoj radove L ia n - a, W e l t i-a i F a c q u e t - a , radove P a t e l - a , L e m a i r e - a C o r d i e r - a , u N jem ačkoj rad B a n k o f f - a. Svi ovi autori, uvjereni u dobre rezultate ove nove opera cije, ističu, da se ona ne sm ije odviše mnogo, i na bilo koju ruku, prim jenjivati; treba, kažu oni, izvršiti ovu operaciju jedino kod indiciranih slučajeva, kod kojih kolaboracija interniste i kirurga mora biti vrlo uska; isto je tako potrebno, da svaki slučaj bude što o z b ilj nije prostudiran, jer operacija nije posve bez opas nosti.
Teoretska interpretacija dobrih rezultata totalne tiroidektom ije kod banalne asistolije je danas vrlo shvatljiva. Bolesnik sa dekom penziranom kardiopa- tijom je biće, kod koga srce nije u stanju u dovoljiti zahtjevima raznih tkivâ. Ne postoji ravnoteža izm eđu n edovoljn e količine u tkivu dovedene krvi s jedne strane i zahtjevâ organizma s druge strane. A k o kod ovakog bolesnika prouzrokujem o izvjestan stepen hi- potiroidizm a, zahtjevi raznih tkivâ će se sm anjiti i time srce manje umarati. K od ovakih bolesnika, kod kojih m edikam entozna sredstva nisu u stanju m odifi cirati krvnu cirkulaciju, totalna tiroidektom ija uma n ju je zahtjeve tkivâ i time uspostavlja ravnotežu. Ova teoretska razm atranja bila su potvrđena čitavim nizom eksperimenatâ, kod kojih je izgaranje raznih tkiva bilo izm jereno bazalnim metabolizmom, a krvni d o prinos brzinom krvotoka. Da bi se precizno ustano vila brzina krvotoka, amerikanski autori su se poslu žili »gustativnim m etodam a«, k oje se sastoje u ubri zgavanju jedne bezopasne supstancije (decbolin) u venozni krvotok, i kod kojih se, p oslije par trenutaka, poja vi kod bolesnika vrlo jasan gustativni o sje ća j; vrijem e, proteklo izm eđu in jek cije i gustativnog o s je ćaja, pokazuje brzinu krvotoka. L i a n je u p o sljed n je vrijem e provjerio ovaj test i našao je rezu l tate posve slične rezultatima amerikanskih autora. — Protiv-pokus bio je učinjen: kod asistoličnih b oles nika, poboljšanih tiroidektom ijom , in jek cije tiroidnih ekstrakata, vršene do pojavljivanja norm alnog m eta bolizm a, p rou zrok ova le su pon ovn e sim ptom e srčane insuficijencije. O perativne indikacije. Postaviti preciznu indika ciju totalne tiroidektom ije kod banalne asistolije jedan je od najdelikatnijih kliničkih problem â. Da bi što objektivnije razm otrili ovaj problem , mi ćem o se osloniti ne samo na naša opažanja, nego naročito na važne statistike amerikanskih autorâ.
P osta vljan je operativnih indikacijâ počiva prije svega na vrlo de taljnom i ozbiljnom kliničkom pregledu bolesnika. Anam nestička analiza mora biti potpuna; treba potra žiti tačan uzrok lezije srca k oja je prouzrokovala asi- stoliju; treba precizirati evoluciju te kauzalne lezije i naročito precizirati, da li postoje, ili ne, akutni evolu- tivni napadi; treba na koncu što detaljn ije precizirati evolu ciju sâme asistolije i njeno reagiranje prem a me- dikam entoznom liječenju. K linički pregled m ora biti potpun, naročito što se tiče kliničkih simptoma srčane insuficijencije, stanja m iokarda i funkcionalnog ka paciteta bolesnika. Treba isto tako sakupiti izvjestan broj dokumenata, pom oću kojih će se lako i jasno m oći ustanoviti vrijednost dobivenog rezultata poslije operacije (krvni tlak, venozni tlak, brzina krvotoka, kapacitet pluća, ortodijagram , elektrokardiogram , krvna slika, dozaža krvne uree i holesterola). Treba na koncu istaknuti važnost slijedeće činjenice: nije d ov oljn o da se bolesnik pregleda jedanput, nego je neophodno potrebno pratiti izvjesno vrijem e evolu ciju kardiopatije. Ova je činjenica od osnovne važ nosti: ne držati se nje, znači izlagati bolesnika n a j većim katastrofama. Neke indikacije p očiva ju na etiologiji k ardio patije. U principu ne treba operirati bolesnike, kod kojih su kauzalne lezije asistolije u punoj evoluciji. Ne treba dakle operirati bolesnika sa srčanim m anife stacijam a akutnog artikularnog reumatizma, s m alig nim evolutivnim endokarditisom , s evolutivnim sifili tičnim aortitisom , s infarktom m iokarda, s em boli- zantnim kardiopatijam a. U dvije riječi, treba kod operacije odstraniti svaku febrilnu asistoliju. Klinička slika asistolije m ože isto tako poslužiti kod postavljan ja operativnih indikacijâ. Ne treba — razum ije se — operirati bolesnike u terminalnoj fazi, fazi »srčane kaheksije«. Isto tak o treba eliminirati od operacije bolesnike s važnijim bubrežnim lezijam a. Banalna
klasična asistolija— kod k oje alterniraju faze pogoršanja i faze jasne am elioracije — p red stavlja najvažniju indikaciju totalne tiroidektom ije. A ritm ija je isto tako važna indikacija ove operacije. O peracija se, naposljetku, ne sm ije izvršiti kod bolesnika, kod kojih je bazalni metabolizam već sm a njen. Ova je eventualnost dosta rijetka, jer — kako smo to već gore naveli — m etabolizam je kod asisto ličnih bolesnika ili normalan ili m alo iznad normale. U principu, mogu se operirati bolesnici, čiji m etabo lizam ne silazi ispod — 10. O p era tiv n a teh n ika. O p e ra ciju treb a izv ršiti u n a jp o g o d n ije v rije m e , t. j. u fa z i od m ora , p o s lije ra cion a ln e k a rd ioton ičn e kure. P a r dana p re d o p e r a c iju treb a dati b olesn ik u u m ira v a ju ća sredstva ( lu m in a l, ga rđ en a l); je d a n sat p r e d o p e r a c iju treb a m u u brizga ti 1 cg r m orfiu m a . B o le s n ici su često v r lo n erv ozn i, pa im se stoga ne s m ije p re cizira ti toča n dan k iru ršk e in terv en c ije , n ego se to m ože u čin iti sam o sat, dva, p red op era ciju . O p era tivn a teh n ik a tota ln e tiro id e k to m ije k o d b analn e asi s to lije j e re la tiv n o laka, j e r s e o v d j e r a d i o n o r m a l n o j š t i t n j a č i b e z i k a k v i h v a ž n i j i h p a t o l o š k i h a l t e r a e i j â . L ok a ln a n ark oza izg led a nam n a jje d n o s ta v n ija i n a jb e n ig n ija ; d o v o ljn o je n o v o k a in o m in filtrira ti p otk ožn o tk iv o, pa da se d o b ije p otp u n a a n estezija o d g o v a ra ju će g p o d r u č ja ; m ora m o m eđ u tim p rim ije titi, da ligatu ra g o r n je ti- ro id n e a rte r ije za d a je dosta ja k e b o lo v e , što se u osta lom lako m ože s p rje čiti in filt r a c ijo m v rh a tiro id n o g lobusa. O s v ije tlje n je o p e r a tiv n o g p o lja m ora b iti sa vršen o, k a ko bi se m og la p r im i je titi i n a jm a n ja ra zlik a u b o ji tkiva, i na taj n a čin iz b je ći p o v re d i su sjed n ih organâ. O p e ra cija se sa stoji iz s lije d e ć ih d ije lo v a : 1) K o c h e r -o v a k ožn a in c iz ija je sa vršen a : k oža se m ora š iro k o od g u liti, t. j. d o lje do sternum a, a g o r e do tiroid n e h rsk a vice. 2) U zdužna s e k cija p o d -h io id n ih m išića m ora b iti duga, t. j. p roteza ti se o d g o r n je g ru b a stern um a do h ioid n e kosti. O va duga m išićn a in cizija im a za c ilj, da ja sn o ek sp on ira d v ije zon e, u k o jim a se ob ičn o n alaze ab era n tn e tiro id n e glan du le (nadistm ičn a zon a uzduž L a lo u e tte -o v e p ira m id e i p od istm ičn a zon a izn a d stern a ln og m an u briu m a). T ra n sv erza ln a s e k cija p o d - h ioid n ih m išića — k o ju p red la žu a m erik an sk i autori — izgleda nam bez ik a k v e rea ln e k oristi. D e k o la cija i re s e k cija je d n o g tiro id n o g lob u sa m ora se — p o našem m iš lje n ju — izv ršiti p o s lije d e ć e m red u : d ek ola cija p r e d n je strane lobu sa, d e k o la c ija n je g o v o g g o r n je g i d on jeg k ra ja , d e k o la cija istm usa. M n og o j e d elik a tn ija d ek ola cija s tra žn je strane lo b u sa ; on a re zim ira sve p o te š k o će totalne ti r o id e k to m ije ; k o d n je se k ir u r g m ora s lije p o držati slije d e će g p r in cip a : treba v ršiti h em osta zu uz sam i glan đu larni paren him , 512 štip aju ći n apose svaku k rvn u žilu u o d g o v a ra ju ćo j brazdi g la n dule. O pasnost o z lje d e p a ra tiroidn ih žlije zd a i n a ročito n jih o v ih a rterija je u m aksim um u k o d totalne tiroiđ ek tom ije. O va se ozljed a jed in o m ože iz b je ći sa vjesn om d ir e k cijo m , k o ja se m ora v rlo p a ž ljiv o vršiti na sam oj stra žn joj strani g la n đ u la rn og lo - busa, č iji se kon takt n ipošto ne sm ije n apustiti. 1 ako bi slu ča jn o k iru rg n aišao na jed n u p a ra tiroidn u glan du lu, prira slu uz tiroidn u kapsulu, on m ora resecira ti ovu p o s lje d n ju i ostaviti jed a n n jen k om a d ić u kon taktu pa ra tiroid n e žlijezd e. N ervu s recu rren s je isto ta ko u m aksim um u izložen opasn ostim a k o d totalne tiroiđ ek tom ije. N a jsig u rn ija m etoda , da se izb je g n e n je g o v a ozljed a , sa stoji se u tom , da ga op e ra te r pron a đ e, vid i i izd v oji. P ošto je lob u s ekstirpiran i h em ostaza u čin jen a , p o trebn o je — p o n ašem m išlje n ju — o z b iljn o p regled a ti izvađ eni kom a d žlijezd e, k a k o b ism o b ili p osv e sigurni, da n ije b ila u isto v rije m e izv a đ en a i je d n a p a ra tiroid n a žlijezd a . U ovom p o s lje d n je m slu ča ju n eop h od n o je p otreb n o g refira ti je u u m i šić ste m o cle id o m a s to id e u s ; isto tako — da bi se iz b je g la op a s nost teta n ije — k iru rg se m ora z a d o v o ljiti s n ep otp u n om r e se k cijo m su p rotn og g la n đ u la rn og lobusa. 4) R esek cija s u p rotn og tiro id n o g lob u sa se v rši po apso lutno istoj tehnici. 5 R e s e k cija ostataka g la n đ u la rn og tk iva sa stoji se u eks- tirp a ciji L a lo u e tte -o v e p ira m id e i aberantnih tiroid n ih glan - dula, k o je se n alaze u tiro id n o j loži, u k a rotid n om p od ru čju , i izn ad sternum a. 6) Sutura m išića i k ože ne p o k a z u je ništa n a ročitog. V id i se dakle, da se ra d i o v r lo d elik a tn oj o p e r a c iji, kod k o je k iru rg m ora biti u sv a k om m om en tu sa vršen o d o b ro o ri jen tira n — i k o d k o je se m ora im ati na u m u dva osn ovn a p rin cip a : 1) resecira ti c ije lo gla n d u la rn o tkivo, 2) iz b je ć i opasne su sjedn e organ e.
K ardiotonična i opća post operativna terapija je više indicirana ovdje nego p o slije ijedne druge operacije. Naša statistika ne pok a zu je ni jednog smrtnog slučaja i svaki je naš operirani bolesnik imao veom a gladak postoperativni tok. — V ažnije amerikanske statistike iznose mortalitet od 8%, skoro isključivo u vezi s plućnim kom plikacijam a. Plućna kongestija — banalna m anifestacija kod asistoličkih bolesnika i koju kirurg uvijek m ora priie operacije potražiti i liječiti — izgleda najvažniji uzrok postoperativne pneum onije i bronho-pneum onije. Isto tako operativna povreda trahealnih vlakana recur- rensa izgleda, po našem mišljeniu, k ao važan nr~- disponentni faktor postoperativnih plućnih kom plika cija. Ove p osljed n je zahtijevaju vrlo intenzivnu medi- kamentoznu terapiju, kod k o je kodein i kardiotonična sredstva m oraju zauzimati prvo m jesto. N jihova je prognoza vrlo rđava, jer su one skoro jedino o d g o vorne za postoperativni mortalitet. Opasnost od postoperativne tetanije izgleda, na prvi pogled, dosta velika p oslije totalne eksereze ti- roidne glandule. Svi su naši operirani bolesnici dobi vali za vrijem e prvih pet dana po 4— 5 gr kalcium- klorata. P oja v ljiva n je minimalnih simptoma tetanije zahtijeva n eposredno pojačanje antitetanične terapije (8— 10 gr kalcium klorata, 2 do 3 put dnevno p o 10 jedinica C ollip-ovog parathorm ona). U stvarnosti, treba znati, da se postoperativna tetanija nije do da nas spomenula niti u jedn oj publikovanoj opservaciji, jer se kod banalne asistolije radi o norm alnoj tiro idnoj žlijezdi, kod k oje je operacija dosta laka i bez naročite opasnosti po paratiroidne žlijezde. T eže p ovrede recurrensa isto su tako vrlo rijetke. Međutim, ako bi se zapazio i najm anji postoperativni incident (tiraža), ne treba oklijevati nego učiniti hitnu traheotomiju. Ova posljed n ja eventualnost nije do danas bila ni u jednom slučaju spomenuta. M eđu kasnim postoperativnim kom plikacijam a treba spomenuti mogućnost kronične tetanije, k oja se pojavljuje godinu, dvije, tri, poslije operacije, prilikom v elik og napora (na pr. porođaj) ili važnije infekcije. Ova kronična tetanija zahtijeva dosta intenzivnu antitetaničnu terapiju. M nogo
je interesantniji p o s t o p e r a t i v n i mik s e d e m , jer je cilj totalne tiroiđektom ije, da izazove izvjestan stepen hipotiroidizm a. Totalna ekse- reza štitnjače, izvršena k o d asistoličnih b o le s nika, nije prou zrokovala nikada do danas m anife stacije klasičnog miksedema, nego mnogo blaže post operativne m anifestacije, k oje se m oraju nazvati »postoperativnim hipotiroidizm om «, a ne »postop era tivnim m iksedem om «, jer on evocira i odviše ozbiljnu i tešku kliničku sliku. U našoj statistici bili smo izne nađeni minimalnim stepenom kliničkih simptoma hipo tiroidizma. P ored svega toga, ipak je potrebno siste matski i periodičn o izm jeriti bazalni m etabolizam kod svih bolesnika operiranih totalnom tiroidektom ijom . O vaj se m etabolizam m ora zadržati izm eđu 10 i — 25; a k o bi on, bilo zkog k og razloga, sišao ispod — 25, treba odmah preduzeti opoterapijsko lije če n je i od re diti količinu lijeka k oja je potrebna da se m etabolizam održi na potrebnoj visini. K od naših slučajeva opote- rapija nije bila niti u jednom slučaju indicirana, jer nije bio zapažen ni jedan simptom ozbiljn ijeg h ipo tiroidizma. U sluč. br. 1. bio je zapažen izvjestan ste pen friloziteta i opstipacije; bolesnik se je morao isto tako često brijati kao i prije opera cije; nije bilo nika kvih psihičkih pov red a ; bazalni m etabolizam je b io na — 15. U si, br. 2. n ije -b ilo nikakve m odifika cije sa strane kose i dlaka, nikakvih psihičkih porem ećaja, lice je bilo m alo više okruglo, očni kapci natečeni, m etabolizam na — 10. U si. br. 3. lice je bilo isto tako m alo natečeno, kosa i dlake vrlo m alo izm ijenjene; bila je zapažena izvjesna psihička depresija; m eta bolizam je bio na — 10. O staje nam još jedno važno pitanje: da li totalna tiroidektom ija stvara nove alteracije m iokarda kod asistoličnih bolesnika? U principu, stanje miokarda n ije nimalo pogoršano, jer se baš na toj činjenici i b a zira teorija totalne tiroiđektom ije kod asistolije. Naši bolesnici nisu nikad pokazivali alteracije »m iksede- m atoznog srca«. D a v i s , W e i n s t e i n i B l u m- gart su kod nekih operiranih zapazili neznatno p o većan je dim enzijâ srca sa sm anjivanjem voltaže elek trokardiograma, ali — kažu oni — ovi elementi ev o luiraju paralelno s kliničkom am elioracijom srčane insuficijencije. L i a n m eće ov e srčane alteracije ne na račun hipotiroidizm a, nego na račun distiroidizma, što dobro tumači relativnu rijetkost izvjesnih srčanih m an ifesta ciji kod totalno tiroidektomiranih. Yüklə 2,31 Mb. Dostları ilə paylaş:
|