Mavzu: O‘zbek halq dostoni."Alpomish"dostonidan parcha


Mavzu:Boborahim Mashrab. G‘azallardan namunalar



Yüklə 61,45 Kb.
səhifə8/8
tarix13.06.2023
ölçüsü61,45 Kb.
#129324
1   2   3   4   5   6   7   8
Adabyot maruza matni (2)

Mavzu:Boborahim Mashrab. G‘azallardan namunalar
Boborahim Mulla Vali oʻgʻli yoki taxallusi boʻyicha Boborahim Mashrab (1640 yoki 1653 yoki 1657-yil, Namangan – 1711-yil Balx) – oʻzbek shoiri va mutafakkiri, tasavvuf adabiyotining yetuk namoyondasi.
Mullo Bozor Oxund qoʻlida oʻqigan. 1665-yilda Qashqarga Ofoq Xoʻja huzuriga borib bilimini yanada chuqurlashtiradi. 1673-yildan boshlab umrining oxirigacha qalandarlarcha hayot kechiradi. Balx hokimi Mahmudbiy qatagʻon tomonidan 1711-yil dorga osiladi.
Mashrab nomi XVIII XIXasrlarda tuzilgan tazkira va tasavvufiy yoʻnalishdagi asarlarda zikr etiladi (masalan, Bade Samarqandiyning „Muzokir ul-as'hob“ida). Ammo ularda shoir hayoti va ijodiy faoliyati haqida keltirilgan maʼlumotlar nihoyatda kam. Mashrabning qoldirgan adabiy merosi xususida ham aniq maʼlumot beruvchi manba yoʻq. Uning oʻz asarlarini toʻplab, devon yoki biror majmua tuzganligi maʼlum emas. Faqat „Devoni Mashrab“, „Devonai Mashrab“, „Eshoni Mashrab“, „Hazrati shoh Mashrab“ nomlari ostida xalq orasida qoʻlyozma va toshbosma shaklida tarqalgan qissalardagina (ularning kim tomonidan va qachon tuzilganligi nomaʼlum) shoirning hayot yoʻli va ijodiy faoliyati maʼlum tartib va izchillikda bayon etiladi, shu jarayonda asarlaridan namunalar ham keltiriladi. Qissalar keyinchalik oʻzgartirish va tuzatishlarga duch kelgan, turli toʻqimalar, yangi-yangi rivoyat, nakdlar, sarguzasht va latifasimon lavhalar bilan toʻldirila borilgan. Natijada qissalarda tarixiy Mashrab va uning ijtimoiy va ijodiy faoliyati xalq tasavvuridagi toʻqima Mashrab hamda u haqidagi sarguzasht-rivoyatlar bilan qorishib ketgan. Shunday boʻlsada, Mashrab haqidagi qissalar shoir hayot yoʻlini nisbatan toʻla va bosqichma-bosqich bayon etuvchi, shuningdek, yaratgan asarlarining koʻpgina qismini oʻzida jamlovchi adabiy-tarixiy manba sifatida ilmiy ahamiyat kasb etadi.

ҒАЗАЛЛАР

БИСМИЛЛОҲИР РАҲМОНИР РАҲИЙМ


ОЛДИДА
Кори муфлис саҳл эрурким под(и)шоҳнинг олдида,
Сийнайи дафтарни очманг дил сиё(ҳ)нинг олдида.
Ман тасаддуқи ўшандоқ оли ҳимматлар бўлай,
Икки олам бир қадамдур авлиёнинг олдида.
Раҳматанлилоламийннинг уммати бўлсанг агар,
Роҳи аслингдин гапурма рў сиё(ҳ)нинг олдида.
Кимки жоҳилдир насиҳат берсанг анга сахт етар,
Икки дунё нур бўлур соҳиб дуонинг олдида.
Домани давлатни тутганлар билур бул маънини,
Яхши сўзни сўзламанг бахти қаронинг олдида.
Машрабо, ҳар қайга борсанг излагил ганжи ниҳон,
Рўзи Маҳшар қурб топгайсан Худонинг олдида.
ДЕВОНА ҚИЛДИ ИШҚ МАНИ
Ман кимга айтай, дўстларим, девона қилди ишқ мани,
Садпора қилди юраким, девона қилди ишқ мани.
Тун-кечалар дод айласам, ҳар дам сани ёд айласам,
Ишқингда фарёд айласам, девона қилди ишқ мани.
Шому саҳар гирён бўлай, йўлунгда саргардон бўлай,
Охир санга қурбон бўлай, девона қилди ишқ мани.
Ҳамдам бўлай майхонага, сокин бўлай бутхонага,
Бошим қўяй остонага, девона қилди ишқ мани.
Ишқ аҳлига ҳамдам бўлай, Ҳақ йўлига маҳкам бўлай,
Даргоҳига маҳрам бўлай, девона қилди ишқ мани.
Девонайи шайдо бўлай, ман толиби Мавло бўлай,
Халқ элига расво бўлай, девона қилди ишқ мани.
Машрабга қил лутфу карам, ваҳдат шаробин дамбадам,
Эй соҳиби Лавҳу Қалам, девона қилди ишқ мани.
МАНАМ, МАНАМ, МАНАМ
Мақсуди Ҳақнинг аслиям, оре, манам, манам, манам,
Соҳиби нури фазлиям, оре, манам, манам, манам.
Қатрани ман гуҳар қилай, хору хасини зар қилай.
Жумлани бохабар қилай, оре, манам, манам, манам.
Зоти учун қатил бўлай, оташила Халил бўлай,
Кўйида Жабраил бўлай, оре, манам, манам, манам.
Кўрини ман бино қилай, мурдага жон ато қилай,
Зотига ошно қилай, оре, манам, манам, манам.
Кўси муҳаббатий урай, жумлани нурга тўлдурай,
Етти фалакни куйдурай, оре, манам, манам, манам.
Тўбони сарнигун қилай, рофизини жунун қилай,
Бангини раҳнамун қилай, оре, манам, манам, манам.
Ишқини зулфиқориман, Машраби беқарори ман,
Хизру Масеҳни ёриман, оре, манам, манам, манам.
ДАРДИ СИРИМНИ КАВЛАМА
Эй сабо, ғамбодадурмен, бистаримни кавлама,
Чун шафақолудаман, хокистаримни кавлама.
Ҳар замоне Лайлидин манга китобатлар келур,
Сенки мажнун бўлмасанг, сардафтаримни кавлама.
Хонавайронлар билур афтодаларнинг ҳолини,
Ейки, маҳрам бўлмасанг, чашми таримни кавлама.
То кишига дард тегмай, бўлмади бағри кабоб,
Дилда дардинг бўлмаса, дарди сиримни кавлама.
Ҳажр тошидин зарру офат бошиға етган ўзум,
Киштийи мотамдадурман, лангаримни кавлама.
Ети дўзах ўртанур афтодаларнинг оҳидин,
Оташи ҳажрида куйган мижмаримни кавлама.
Ломаконнинг шаҳрини бу ҳу била сайр айладим,
Жабрайил, борғил нари, болу паримни кавлама.
Баҳри раҳматга кириб, қилдим вужудимни адам,
Маърифатдин бехабарсан, дафтаримни кавлама.
Дурри дарёйи маоний бўлди чун машраб, вале
Дийдабино бўлмасанг, кўз гавҳаримни кавлама.
ОҲИСТА-ОҲИСТА
Борурман остонига саҳар оҳиста-оҳиста,
Сурарман кўзларимга хоки дар оҳиста-оҳиста.
Ўтар бир-бир босиб ул шўх, боқмас бевафолиқдин,
Эрур андоқ вафосиз умр ўтар оҳиста-оҳиста.
Кичикликда, нигорим, аччиғ айтса айб эрмасдур,
Ки, фаслида бўлур ширин самар оҳиста-оҳиста.
Жамолинг баркамол ўлди, бўлур бир-бир хатинг пайдо,
Баҳор ўлса ўсарлар сабзалар оҳиста-оҳиста.
Борур мискин бу Машраб гул юзунгни кўргали, аммо
Кўролмай оразинг йиғлаб турар оҳиста-оҳиста.
ЗУЛФУ СИЁҲСИНИ КЎРУНГ
Офати жоним ул санам қоши қаросини кўрунг,
Икки юзига чулғаниб зулфи сиёҳсини кўрунг.
Ҳуру паридин тозадур, шамсу қамар ҳижилдадур,
Ким ани кўрса бандадур, ҳусни зиёсини кўрунг.
Гоҳ ёрим қизил кийиб, қирмизи сочбоғин солиб,
Нозу карашмалар қилиб, аҳди вафосини кўрунг.
Гоҳ қошини чу ё этиб, кифрик ўқи бирлан отиб,
Жоду кўзини ўйнатиб, макру балосини кўрунг.
Машраби бенаводу(р)ман, васли учун гадоду(р)ман,
Ҳажр ўтиға куёду(р)ман, ёр жафосини кўрунг.
ЎЗГИНАМ
Ишқ ўтига ўртаниб девона бўлган ўзгинам,
Куя-куя кул бўлуб бирёна бўлган ўзгинам.
Ошиқи дийдорман, эй ёр, билмассан магар,
Мансури Ҳаллождек дорга осилган ўзгинам.
Куя-куя кул бўлуб дунёдин ўткан бормукин,
Ишқ йўлида минг ўлуб, минг бир тирилган ўзгинам.
Чок сийнамни қилиб Маҳшарда айларман фиғон,
Ул куни дийдор деб Маҳшарни бузган ўзгинам.
Ул Сиротал-мустақийм олдида барча йиғлашур,
Ишқни раҳбар қилибон андин ўтган ўзгинам.
ЮЗ МИНГ БАЛО КЎРСАМ
Сузук кўзлу, сариғ садбарг юзунгни, дилрабо, кўрсам,
Юзунгдин юз ўгурмасман, агар юз минг бало кўрсам.
Мани ошиқ, сани маъшуқ ки дерлар ушбу оламда,
Насиб ўлмиш манга давлат, фироқинг ўтида куйсам.
Чунонам кўнгли қаттиқсан, бирам ҳолимни сўрмассан,
Жамолингга тўёлмасман бошингдин юз минг ўргулсам.
Нечук бедодлиғ иш бўлдики, ман сандин жудо бўлдум?
Жафоларники ман тортиб, на мушкулдур қараб қолсам.
Садафсиз дур, тикансиз гул, машаққатсиз ҳунар йўқдур,
Топарманму висолингни жаҳонни истабон юрсам?
Лабинг — лаълу хатинг — Хизру юзунг — монанди Юсуфдур,
Зулайҳодек куюб-ёниб бу ишқ ичра адо бўлсам.
Ўшал Мажнуни шайдодек биёбонлар аро ман ҳам,
Кўюнгда дам-бадам ёниб, қани Лайло деб оҳ урсам.
Кел, эй Машраб, кўзунг йўлларда қолди термулуб, найлай,
Қани ул хоки пойинг, кўзларимга тўтиё қилсам.
ЧАМАН ЭТТИМ
Дил даштида ғам оҳулариға ватан эттим,
Ғамзанг ўқи то лолалар очти, чаман эттим.
Ишқ аҳли манинг сори келурға 6у эрур йўл,
Ҳар ерда тараб гуллари эрди ватан эттим.
Найсон каби кўздин ёғадур ашки равоним,
Садқангга юрак қонини лаъли Яман эттим.
Меҳринг қуши кўнглим қўлидан ажрамасун деб,
Жон риштаси бирлан оёғидан расан эттим.
Жонимға нигоҳинг ўқидин гуллар очилса,
Сайримға ани настарану ёсуман эттим.
Расволиғ ўтин балки ўзимға ёқадурман,
Жисмимға самандар каби ўт пираҳан эттим.
Машраб, бу сўзинг топди санинг бўйи шаҳодат,
Қонлиғ танима ишқ либосин кафан эттим.
ХАНЖАРНИ ОЛО КЕЛДИ
Минг шўри фиғон бирлан, ҳай-ҳай, не бало келди,
Жон қичқирадур қўй деб, ханжарни оло келди.
Қўлида қилич фўлод, қошимға келиб жаллод,
Қилди мани бебунёд, тийғи гузаро келди.
Кетсам бу алам бирлан, юз коҳиши ғам бирлан,
Савдойи санам бирлан, хуш даври сафо келди.
Рози бўлайин ўлсам, жон бергу(н)ча бир кўрсам,
Мундоғ не бало бирлан шиддатли қазо келди.
Заҳматга қазо ёндош, бўлди ҳаммаси йўлдош,
Ул жавру жафо подош, тиклаб югуро келди.
Девонайи Машрабсан, қўрқуб нега йиғларсан? —
Ошиқ кишига ўлмоқ ким, айни шифо келди.
ИШҚИНГДА ЎЛДУМ
Шоҳи жаҳоним, ишқингда ўлдум,
Ороми жоним, ишқингда ўлдум.
Кимдин ўргандинг мунча жафони,
Эй нуктадоним, ишқингда ўлдум.
То қоба қавсайн шарҳи қошингдир,
Абрў камоним, ишқингда ўлдум.
Қақнусга ўхшаб нола қилурман,
Ўртанди жоним, ишқингда ўлдум.
Бир раҳм қилғил, ҳолимни сўрғил,
Номеҳрибоним, ишқингда ўддум.
Ёрим санга ман чокар бўлойин,
Соҳибқироним, ишқингда ўлдум.
Машрабга бир боқ, жон дабға етти,
Руҳи равоним, ишқингда ўлдум.

Mavzu: Migel de Servantes. “Don kixot”romanidan parchalar
Mavzu:Muhammad Rizo Ogahiy. G‘azallari taxlili
Mavzu :Nodira hayoti va ijodi. Nodira lirikasi
Mavzu:Abar Otin “risolayi falsafiy siyohon”(Qoralar fasafasi) haqida
Mavzu: Muqumiy hayoti va ijodi. Muqumiy lirikasi. G‘azallar taxlili.
Yüklə 61,45 Kb.

Dostları ilə paylaş:
1   2   3   4   5   6   7   8




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©www.azkurs.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin