Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje
Pravilo br. 1 Dati detetu vi{e te~nosti nego obi~no
Yüklə 299,57 Kb. Pdf görüntüsü
|
- Bu səhifədəki naviqasiya:
- Treba koristiti slede}e vrste tenosti: • Dojenje. Odojadi koja se doje treba dozvoliti da nastave sisanje bez preki- da. • Voda
- • Tenost u ijoj je osnovi hrana.
- • Oralne rehidracione soli (ORS).
- Prirunik za zdravstvene radnike i roditelje
- Pravilo br. 2 Dati detetu dosta hrane
- Preporuuje se slede}a hrana: • Majino mleko.
- Akutni dijarealni sindrom 198 @ivotne poruke o zdravlju majke i deteta Prirunik za zdravstvene radnike i roditelje
- Manje koliine hrane koje se e{}e daju lak{e se pod- nose od obilatih obroka.
- Pravilo br. 3 Kada treba odvesti dete lekaru
- Akutni dijarealni sindrom 199 @ivotne poruke o zdravlju majke i deteta Prirunik za zdravstvene radnike i roditelje
- Program leenja B: Leenje dehidriranih pacijenata Tri osnovna zadatka u leenju dehidriranih pacijenata su
- Akutni dijarealni sindrom 200 @ivotne poruke o zdravlju majke i deteta Prirunik za zdravstvene radnike i roditelje
- Akutni dijarealni sindrom 201 @ivotne poruke o zdravlju majke i deteta Prirunik za zdravstvene radnike i roditelje
- Posebnu pa`nju treba obratiti na
- Ako majka ne mo`e da ostane u zdravstvenoj ustanovi treba
- Akutni dijarealni sindrom 202 @ivotne poruke o zdravlju majke i deteta Prirunik za zdravstvene radnike i roditelje
- Program leenja C: Leenje pacijenata sa te{kom dehidracijom
- IV terapiju mo`e da daje samo obuena osoba koja mora da upamti slede}e
- Naroitu pa`nju treba obratiti na
- Upotreba lekova u terapiji dijareje
- Akutni dijarealni sindrom 204 @ivotne poruke o zdravlju majke i deteta Prirunik za zdravstvene radnike i roditelje
- Evidencija Dobar sistem evidencije i prijavljivanja sluajeva dijareje veoma je va`an za
- Prijavljivanje sluajeva infektivnih bolesti koje izazivaju dijareju
- Akutni dijarealni sindrom 205 @ivotne poruke o zdravlju majke i deteta Prirunik za zdravstvene radnike i roditelje
|
Pravilo br. 1 Dati detetu vi{e te~nosti nego obi~no Deca s prolivom treba da unose vi{e te~nosti nego obi~no da bi se nadokna- dio gubitak te~nosti kroz dijarealne stolice i povra}anje. Ako se odgovaraju}e te~nosti daju u dovoljnim koli~inama ubrzo posle pojave proliva, dehidracija se mo`e izbe}i.
da.
• Voda. Voda se uvek preporu~uje. Ona je najpristupa~nija, univerzalno je prihva}ena i brzo se apsorbuje iz creva. Pre upotrebe, vodu treba proku- vati pa ohladiti. Najve}i efekat se posti`e kada se voda daje s hranom koja sadr`i ne{to soli. • Te~nost u ~ijoj je osnovi hrana. Ovde spadaju ka{e (pirin~ana voda ili voda u kojoj su se kuvale druge `itarice), supe i napici na bazi jogurta. Supe mogu da sadr`e mahune, `itarice, krompir, meso ili ribu. Te~nosti treba malo posoliti (oko 3 g/L - pola kafene ka{ike). • Oralne rehidracione soli (ORS). ORS je najbolja te~nost za rehidraciju. Preporu~uje se za le~enje dehidracije, a mo`e se koristiti i za prevenciju dehidracije. Te~nosti koje se pripremaju kod ku}e treba da budu pristupa~ne, bezbedne, poznate, podesne za kori{}enje, podesne za davanje u ve}im koli~inama i efikasne. Op{te pravilo je da se daje onoliko te~nosti koliko dete `eli i da se nastavi sa primenom ORT dok se proliv ne zaustavi. Op{te uputstvo o koli~inama te~nosti koje se daju posle svake retke stolice glasi: • deca mla|a od 2 godine j 50-100 ml (ova deca ne mogu da tra`e da piju i zato im se stalno mora nuditi te~nost kako bi se utvrdilo da li su `edna); • deca uzrasta 2-10 godina j 100-200 ml; • deca starija od 10 godina j koliko `ele.
Ove koli~ine su dovoljne da se obezbedi 500 ml te~nosti dnevno za decu ispod 2 godine, 1 000 ml za uzrast 2-10 godina i 2 000 ml dnevno za decu preko 10 godina. Pokazati majci kako da izmeri pribli`nu koli~inu te~nosti koju treba dati posle svake te~ne stolice, koriste}i {olju ili neku posudu koju ima u ku}i. Deci uzrasta do 2 godine majka treba da daje te~nost kafenom ka{i~icom u razma- cima od 1 do 2 minuta. Ne bi trebalo koristiti fla{ice za bebe. Starija deca treba da piju te~nost iz {olje u malim gutljajima. Ako se javi povra}anje, majka treba da prekine davanje te~nosti 10 minuta i da potom nastavi, ali malo sporije. Ako postoji mogu}nost, majci dati pakovanja ORS, uz demonstraciju pripreme i kori{}enja rastvora. Pravilo br. 2 Dati detetu dosta hrane Hrana se nikako ne sme uskra}ivati dok traje proliv. Ishrana treba da se nasta- vi u toku dijareje i da se pove}a kad proliv prestane, da bi se spre~ile pothra- njenost i dehidracija. Izbor hrane koja se daje detetu zavisi od njegovog uzrasta, od toga koju hranu vi{e voli i od navika u ishrani pre oboljenja. Po pravilu, hrana koju treba davati detetu kada je zdravo odgovara i detetu s prolivom.
bez prekida. Odoj~adi koja se ne doje treba davati uobi~ajeno mleko ili hranu za bebe.
mleka mu treba davati `itarice, povr}e i drugu hranu. Ako ima mogu}nosti detetu treba dati meso, ribu ili `umance. Korisna je i hrana koja sadr`i kalijum, kao {to su banane, paradajz i sokovi od sve`eg vo}a. Preporu~ena hrana treba da bude prihvatljiva za majku, pristupa~na, visokokalori~na i da sadr`i sve hranljive sastojke. Treba izbegavati hranu koja sadr`i ve}e koli~ine {e}era jer mo`e da pogor{a proliv. Akutni dijarealni sindrom 198 @ivotne poruke o zdravlju majke i deteta Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje Hrana treba da je dobro skuvana i ispasirana ili samlevena kako bi bila lak{e varljiva (fermentirana hrana se tako|e lako vari). Cerealije treba pome{ati sa mahunarkama ili povr}em.
Detetu treba davati onoliko hrane koliko `eli, a treba mu je ponuditi svaka 3- 4 sata (6 puta na dan).
ponuditi da jedu. Koli~ina hrane koja se daje odoj~etu do 6. meseca `ivota po jednom obroku iznosi od 25 do 50 ml, a za stariju odoj~ad od 50 do 80 ml. Svakoga dana, sa pobolj{anjem digestivne tolerancije, ovu koli~inu treba pove}avati do opti- malnog, za uzrast odgovaraju}eg unosa. Odoj~adi koja ne sisaju ili su starija od 6 meseci mo`e se dati adaptirano ili kravlje mleko, zavisno od uzrasta, samo ili pome{ano sa lako svarljivom hranom od vo}a, povr}a ili pirin~a. Kada se proliv zaustavi, detetu treba davati najmanje jedan obrok dnevno vi{e od uobi~ajenog, svakog dana tokom dve nedelje. Ovaj obrok treba da sadr`i istu onu visokokalori~nu hranu koja mu je davana za vreme proliva. Ako je dete pothranjeno, treba nastaviti s davanjem dodatnih obroka sve dok dete ne povrati telesnu masu koja odgovara njegovom uzrastu.
Posavetovati majku da odvede dete u zdravstvenu ustanovu ako primeti jedan od slede}ih simptoma: • detetu nije bolje posle 24 ~asa; • brojne vodenaste stolice; • ~esto povra}anje; • izrazita `e|; • dete slabo jede i pije; • visoka temperatura; • krv u stolici; • poreme}aji svesti; • konvulzije; • ko`ni osip.
Program le~enja B: Le~enje dehidriranih pacijenata Tri osnovna zadatka u le~enju dehidriranih pacijenata su: 1. Korekcija postoje}eg deficita vode i elektrolita (faza rehidracije). 2. Nadoknada trenutnih gubitaka vode i elektrolita (faza odr`avanja). 3. Obezbe|ivanje normalnih dnevnih potreba za te~no{}u. Rastvor ORS je terapija izbora kod pacijenata s umerenom dehidracijom. Pos- toje}i deficit vode i elektrolita mora se korigovati odmah i na odgovaraju}i na~in.
• proceniti koli~inu rastvora ORS koju treba dati u prva 4 ~asa rehidracije; • pokazati majci kako da daje rastvor ORS; • nastaviti sa dojenjem i davati druge te~nosti koliko je potrebno; • pratiti le~enje i periodi~no procenjivati stanje deteta dok se ne zavr{i rehidracija; • identifikovati pacijente koji se ne mogu le~iti rastvorom ORS na zadovo- ljavaju}i na~in i pribe}i odgovaraju}em metodu le~enja; • dati instrukcije za nastavak le~enja kod ku}e, nakon {to je rehidracija zavr{ena. Koli~ina rastvora se odre|uje time koliko je dete `edno i pra}enjem znakova dehidracije. Kada postoje znaci “umerene dehidracije”, deficit vode je izme|u 50 i 100 ml na svaki kilogram telesne mase. Ako je poznat podatak o telesnoj masi, treba ga koristiti za utvr|ivanje pribli`ne koli~ine potrebnog rastvora. Na primer, ako je pribli`an deficit 75 ml/kg, pribli`na koli~ina rastvora ORS mo`e se izra~unati mno`enjem ove cifre sa telesnom masom (u kg). Tako }e detetu te`ine 8 kg biti potrebno oko 600 ml (8 x 75) rastvora ORS. Ako telesna masa deteta nije poznata, izabrati pribli`nu koli~inu prema njegovom uzrastu. Op{te pravilo glasi da pacijentu treba davati onoliko rastvora ORS koliko mo`e da popije, istovremeno prate}i znake dehidracije kako bi se utvrdilo pobolj{anje. Akutni dijarealni sindrom 200 @ivotne poruke o zdravlju majke i deteta Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje Uvek treba pokazati majci kako da daje rastvor ORS. Kod davanja rastvora odoj~adi i mla|oj deci uvek treba koristiti ~istu {olju i ka{iku. Odoj~adi se mogu davati male koli~ine rastvora u usta pomo}u pipete ili {prica. Ne davati rastvor pomo}u cucle i fla{ice. Deci ispod 2 godine treba ponuditi kafenu ka{iku rastvora u razmacima od 1 do 2 minuta; starija deca i odrasli mogu da uzimaju rastvor u ~estim gutljajima direktno iz {olje. U toku prvog sata davanja rastvora mo`e da se javi povra}anje, ali to obi~no ne uti~e na uspeh oralne rehidracije. Ako pacijent povra}a, treba sa~ekati 5- 10 minuta, a onda ponovo po~eti sa davanjem rastvora ORS ali sporije, u koli~ini od 3 do 5 ml/kg/sat (1/2-1 ka{i~ice) dok ne prestane povra}anje, a zatim postepeno pove}avati dozu do optimalne koli~ine. Procenjenu koli~inu rastvora ORS treba dati za 4 ~asa. Najva`nije je biti uporan prilikom davanja ORS. Ako su znaci dehidracije nestali, rehidracija je zavr{ena: dete se prevodi na Program le~enja A. Pacijente koji dobijaju rehidracionu terapiju treba pa`ljivo pratiti. Njihovo stanje treba ponovo proceniti 1 sat posle po~etka terapije, a potom u razma- cima od 1 do 2 sata kako biste bili sigurni da majka daje rastvor ORS na odgovaraju}i na~in i da ga dete dobro prihvata.
Najpre treba oprati ruke vodom i sapunom. Zatim ceo sadr`aj jednog pakovanja ORS usuti u ~istu posudu. Mo`e se koristiti bilo koji ~isti sud koji je na raspolaganju, kao {to su tegla, ~inija ili boca. Odmeriti 1 litar ~iste vode (ili ta~nu koli~inu nazna~enu na pakovanju). Najbolje je da se voda prokuva i prohladi pre upotrebe, ali ako to nije mogu}e, treba ko- ristiti naj~istiju vodu za pi}e koja je dostupna. Sipati vodu u posudu. Dobro prome{ati ~istom ka{ikom dok se prah potpuno ne rastvori. Pro- bati rastvor da bi se osetio ukus. Svakog dana treba pripremati sve` rastvor ORS u ~istoj posudi. Posudu treba dr`ati poklopljenu. Rastvor se mo`e ~uvati i koristiti jedan dan (tokom 24 ~asa). Neutro{enu koli~inu rastvora od prethodnog dana obavezno baciti. Posebnu pa`nju treba obratiti na: • broj i koli~inu stolica; • u~estalost povra}anja; • promene u znacima dehidracije. Zabele`ite koli~inu rastvora koju je pacijent primio i broj stolica. Posle 4-6 sati za odoj~ad i 3 sata za stariju decu i odrasle, ponovo treba proceniti stanje pacijenta. Ako je rehidracija zavr{ena: - turgor ko`e je normalan; - `e| se smanjila; - mokrenje je ponovo uspostavljeno; - dete je mirno (uglavnom zaspi). Ako su znaci koji ukazuju na umerenu dehidraciju jo{ uvek prisutni, treba na- staviti sa rehidracionom terapijom davanjem rastvora ORS u procenjenim koli~inama prema Programu le~enja B. Tako|e treba po~eti sa davanjem hrane i napitaka kao {to je opisano u Programu le~enja A. Ukoliko dete ima ~este vodenaste stolice, a znaci dehidracije se pogor{aju, treba privremeno obustaviti ORT i izvr{iti rehidraciju intravenski, kao {to je opisano u Programu le~enja C. Ako se pojave znaci preterane rehidracije, kao {to su edematozni o~ni kapci, treba prestati sa davanjem rastvora ORS (ili IV te~nosti) i dati maj~ino mleko ili obi~nu vodu. Kada se edem povu~e, nastaviti davanje rastvora ORS prema Programu le~enja A. Paralelno sa napredovanjem le~enja kojim se nadokna|uje postoje}i deficit vode i elektrolita, moraju se podmiriti normalne dnevne potrebe deteta za te~no{}u. Dojenje treba nastaviti ~ak i za vreme oralne rehidracije, onoliko ~esto koliko to odoj~e `eli. Odoj~adi mla|oj od 6 meseci koja ne sisaju treba, uz uobi~ajenu ishranu, dati 100-200 ml ~iste vode u toku 4 sata.
• pokazati majci kako da kod ku}e priprema rastvor ORS i daje po~etnu te- rapiju u prva 4 sata; • dati majci dovoljno pakovanja ORS; • objasniti majci kako da nastavi le~enje kod ku}e.
Program le~enja C: Le~enje pacijenata sa te{kom dehidracijom Pacijente s te{kom dehidracijom pra}enom slabo{}u (koja ometa njihovu sposobnost da piju), stuporom, komom ili nekontrolisanim povra}anjem, treba rehidrisati intravenski prema Programu le~enja C. Ovu decu treba primiti u bolnicu i le~iti odmah.
Za korekciju {oka u odoj~eta treba dati 30 ml/kg te~nosti za 30 minuta. U tu svrhu koristiti dostupne rastvore. Postupak se mo`e ponoviti jo{ jednom ako nije do{lo do pobolj{anja. Celokupna faza nadoknade te~nosti kod odoj~eta traje 6 sati, a kod ve}e dece i odraslih 3 sata. IV terapiju mo`e da daje samo obu~ena osoba koja mora da upamti slede}e: • Igle, tube, boce i te~nost moraju da budu sterilni. • IV terapija se daje u bilo koju pogodnu venu. Najpogodnije su vene ispred lakta (kubitalna vena) ili, u odoj~eta, na poglavini. Kod hipovolemijskog {oka, istovremena infuzija u dve vene mo`e da pomogne da se povrati cirkulatorni volumen. • Ukoliko se periferna vena ne mo`e na}i usled te{ke hipovolemije, igla se mo`e uvu}i u femoralnu venu gde mora ~vrsto da stoji. Mesto infuzije treba prebaciti na perifernu venu ~im postane vidljiva. Deci koja mogu da piju treba davati rastvor ORS oralno dok infuzija kaplje. Stanje deteta treba ponovo proceniti posle 30 minuta (stariji pacijenti) ili 60 minuta (odoj~ad) da bi se utvrdio kvalitet radijalnog pulsa. Novu procenu sta- nja vr{iti u razmacima od 1 do 2 sata, da bi se videlo da li se hidracija pobolj{ala. Posle 6 sati kod odoj~adi i 3 sata kod starije dece, kada je data planirana koli~ina IV te~nosti, treba izvr{iti procenu punog statusa hidracije.
• znake dehidracije; • broj i izgled stolica; • bilo kakve te{ko}e kod davanja te~nosti. Akutni dijarealni sindrom 203 @ivotne poruke o zdravlju majke i deteta Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje Ako su znaci te{ke dehidracije i dalje prisutni, treba ponoviti Program le~enja C. Ako se stanje deteta pobolj{ava ali jo{ uvek postoje znaci umerene dehidracije, treba davati rastvor ORS tokom 4 sata, kao {to je odre|eno Programom le~enja B. Ako nema znakova dehidracije, treba nastaviti sa davanjem ORS prema Programu le~enja A. Treba obu~iti majku kako da daje terapiju kod ku}e i dati joj dovoljno pakovanja ORS za 2 dana. Pre uklanjanja IV linije, treba poku{ati sa davanjem ORS u narednih sat vre- mena, kako bi se uverili da li dete prihvata ORT. Ukoliko je mogu}e, decu koja su imala te`ak oblik dehidracije treba zadr`ati u bolnici dok dijareja ne prestane. U suprotnom, ukoliko ova deca iz bilo kog razloga ne mogu ostati u bolnici, treba pratiti stanje deteta najmanje 6 sati nakon rehidracije, kako bi se uverili da je stanje stabilno i da majka mo`e odr`avati hidraciju davanjem ORS prema Programu le~enja A.
Oko 95% dece sa akutnom dijarejom mogu se uspe{no izle~iti samo dava- njem ORT i kontinuiranom ishranom. U le~enju preostalih 5% obolele dece moraju se davati odre|eni lekovi. Antimikrobna terapija je indikovana u odoj~adi mla|e od {est meseci i ukoliko: • postoji sumnja na bacilarnu dizenteriju, amebijazu, |iardijazu i koleru; • postoje podaci o uro|enoj ili ste~enoj imunodeficijenciji; • postoji proteinsko-energentska malnutricija; • postoje simptomi i znaci sepse. Postoje drugi lekovi koji se ~esto vezuju za le~enje proliva kod dece. Ve}ina ovih lekova nisu indikovani u le~enju akutnog proliva kod dece. U kategori- ju takozvanih “antidijarealnih” lekova spadaju: adsorbenti; antimotilitetni lekovi; anti-sekretorni lekovi; kombinovani lekovi. Ostali lekovi, kao {to su antiemetici (npr. prometazin i hlorpromazin), kar- diotonici i vazoaktivni lekovi (npr. adrenalin, nikotinamid), krv ili plazma, steroidi i purgativi nisu indikovani za le~enje akutnog proliva kod dece. Akutni dijarealni sindrom 204 @ivotne poruke o zdravlju majke i deteta Priru~nik za zdravstvene radnike i roditelje Evidencija Dobar sistem evidencije i prijavljivanja slu~ajeva dijareje veoma je va`an za: • pra}enje rada zdravstvene slu`be; • utvr|ivanje nivoa zdravstvenog obrazovanja; • planiranje potreba; • uo~avanje razlika u pojedinim geografskim oblastima i identifikovanje rizi~nih podru~ja; • suzbijanje mogu}ih epidemija na samom po~etku. Podaci o anamnezi, pregledu i terapiji svakog deteta obolelog od dijareje mogu se uneti u poseban obrazac. Popunjen obrazac predstavlja va`nu evidenciju o postupku sa obolelim detetom, a ujedno slu`i kao podsetnik jer sadr`i sve korake koje treba preduzeti u proceni stanja pacijenta i terapiji. Na osnovu informacija i podataka prikupljenih ovim putem, mogu se pripremati mese~ni ili tromese~ni izve{taji o dijarealnim oboljenjima. Ovo }e pobolj{ati postupak u le~enju dijarealnih oboljenja u datoj sredini. Prijavljivanje slu~ajeva infektivnih bolesti koje izazivaju dijareju Zarazne bolesti koje izazivaju dijareju moraju se tretirati u skladu sa “Zakonom o za{titi stanovni{tva od zaraznih bolesti koje ugro`avaju celu zemlju”. Pod zaraznim bolestima koje izazivaju dijareju, a koje ugro`avaju celokupno stanovni{tvo u smislu ovog zakona podrazumevaju se: Dysenteria bacillaris, Toxiinfectio alimentaris, Cholera asiatica, Salmonellosis, Enterocol- itis, Amoebiasis i Typhus abdominalis. Zdravstvena ustanova, odnosno zdravstveni radnik, du`ni su da prijave svaki slu~aj oboljenja ili smrti od navedene zarazne bolesti, svaku infekciju, ili epi- demiju zarazne bolesti. Prijavljivanje zaraznih bolesti vr{i se na osnovu klini~ke dijagnoze, odnosno mikrobiolo{kog nalaza. Svaka ambulanta poseduje prijavni list za zarazna oboljenja. Ako lekar utvr- di zarazno oboljenje, mora da ispuni prijavni list, koji dalje {alje nadle`noj higijensko-epidemiolo{koj slu`bi na nivou doma zdravlja. Higijensko-epidemi- olo{ka slu`ba doma zdravlja dalje pro{iruje epidemiolo{ka istra`ivanja na kon- takte, puteve {irenja, laboratorijska i klini~ka ispitivanja. Dom zdravlja svakod- nevno obave{tava nadle`ni okru`ni zavod za za{titu zdravlja o epidemiolo{koj situaciji i {alje mu pojedina~ne prijavne listi}e. Okru`ni zavod za za{titu zdravlja du`an je da prati i istra`uje pojavu svake epidemije i da svakih sedam
dana obave{tava republi~ki Institut za za{titu zdravlja o epidemiolo{koj situaci- ji i to slanjem pojedina~nih prijava i tabelarnih pregleda. Prevencija Ve}ina aktivnosti koje poma`u da se spre~i dijareja odvija se kod ku}e. Zdravstveno obrazovanje o prevenciji dijareje mogu}e je organizovati na vi{e mesta: u {koli, na radnom mestu, na sastancima lokalne zajednice i u zdravstvenim ustanovama. Saveti koji se daju majci u trenutku kada joj je dete bolesno smatraju se najefikasnijim: tada je majka veoma motivisana i zain- teresovana da spre~i ponovno obolevanje deteta od iste bolesti. Pritom treba voditi ra~una da se majka ne preoptereti informacijama, s obzirom da }e istovremeno dobiti i uputstva za ku}no le~enje. Nastojati da saveti budu {to konkretniji i prakti~niji, vode}i pritom ra~una o kulturnoj pripadnosti majke. Razgovor sa majkom uvek treba da zvu~i kao podr{ka, a nikako kao kritika. Cilj je da se pomogne majci da shvati va`nost svoje uloge u o~uvanju zdrav- lja deteta. U toku razgovora treba: • Imati u vidu verovanja i obi~aje lokalne zajednice u vezi sa dijarejom i na~inima njenog le~enja. Povezati svoje savete sa lokalnim navikama i koristiti re~i koje }e majka razumeti. • Objasniti majci prirodu bolesti. • Pokazati majci {ta da radi. • Podsta}i majku da postavlja pitanja. • Zamoliti majku da svojim re~ima ka`e {ta je nau~ila. Yüklə 299,57 Kb. Dostları ilə paylaş:
|