Meningealni znaci su ukočen vrat, koji ima veliki značaj, naročito kod odraslih bolesnika sa poremećajem svesti, kod kojih izvođenje drugih meningealnih znakova može biti teško; gornji Brudžinski, donji Brudžinski, Kernigov i Vujićev znak.
Kod školske dece često se vidi i "znak tronošca" - dete se u sedećem položaju oslanja na tri oslonca: dlanove, gluteuse i pete.
Bakterijski meningitis u dece.
Bakterijski meningitis u dece.
Simptomi bolesti su povišena temperatura, pospanost ili neki drugi poremećaj svesti, glavobolja, razdražljivost, muka, povraćanje i fotofobija
Konvulzije se javljaju u 30-40% dece sa bakterijskim meningitisom u početku bolesti, obično u toku prva tri dana.
Konvulzije se javljaju u 30-40% dece sa bakterijskim meningitisom u početku bolesti, obično u toku prva tri dana.
Pojava ospe u toku meningitisa gotovo redovno ukazuje na meningokokni meningitis, za koji je pojava petehijane ospe gotovo patognomonična.
Sem na koži, petehije se mogu naći i na sluznicama i konjunktivama
mogu odnositi na nervni sistem ili na udaljene organske sisteme.
Neurološke komplikacije:
a) Konvulzije (fokalne ili generalizovane);
b) Oštećenja kranijalnih nerava - najčešće su zahvaćeni III, VI i VIII kranijalni nerv. Posebno je značajno oštećenje VIII kranijalnog nerva, koje u oko 10% obolelih dovodi do trajnog oštećenja sluha.
c) lokalni neurološki znaci (hemipareze, kvadripareze, defekti vidnog polja);
c) lokalni neurološki znaci (hemipareze, kvadripareze, defekti vidnog polja);
d) Zahvatanje ostalih moždanih sruktura zapaIjenjskim procesom gotovo je redovno prisutno u toku meningitisa.
Mogu nastati lokalizovana zapaljenjska oboljenja, kao što su cerebritis i apsces ili zapaljenje venskih sinusa.
e) Poremećaj cirkulacije cerebrospinalne tečnosti nastaje zbog prisustva gnojnog eksudata ili priraslica u subarahnoidnom prostoru i može dovesti do hidrocefalusa.
f) Subduralne efuzije su kolekcije tečnosti, najčešće sterilne, koje se nalaze u subduralnom prostoru na konveksitetu mozga.
g) Ventrikulitis označava prisustvo gnojnog eksudata u bočnim moždanim komorama.
Javlja se gotovo isključivo u toku neonatalnog meningitisa.
h) Zahvatanje neuroendokrinih struktura mozga
može se manifestovati sindromom neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona (SIADH).
Terapija. Izlečenje bakterijskog meningitisa može se postići uništavanjem bakterija u cerebrospinalnoj tečnosti.
Terapija. Izlečenje bakterijskog meningitisa može se postići uništavanjem bakterija u cerebrospinalnoj tečnosti.
Efikasnost antimikrobne terapije bakterijskog meningitisa zavisi od postizanja adekvatne baktericidne aktivnosti u cerebrospinalnoj tečnosti.
Nekoliko faktora određuje da li se baktericidna aktivnost može postići:
• mogućnost antibiotika da prođe kroz hematoencefalnu barijeru (zavisi od molekulske grade anttibiotika, njegove liposolubilnosti, jonizacijei dr);
• aktivnost antibiotika u purulentnoj cerebrospinalnoj tečnosti: treba da postignu minimalnu baktericidnu koncentraciju (MBC) koja je 10-20 puta veća od MBC u krvi i dr.;
• brzina metabolizma i izlučivanje antibiotika iz cerebrospinalne tečnosti (treba da imaju aktivne metabolite, da se što sporije izlučuju i dr.).
• Terapija bakterijskih meningitisa obuhvata antibiotsku terapiju, antiinflamatornu terapiju, antiedematoznu terapiju, simptomatsko lečenje i stalnu kontrolu vitalnih funkcija.
Antibiotici se uvek daju intravenski, jer se samo tako može sa sigurnošću obezbediti adekvatna koncentracija leka u krvi, što je preduslov za postizanje potrebne koncentracije u cerebrospinalnoj tečnosti.
Antibiotici se uvek daju intravenski, jer se samo tako može sa sigurnošću obezbediti adekvatna koncentracija leka u krvi, što je preduslov za postizanje potrebne koncentracije u cerebrospinalnoj tečnosti.
Antiinflamatorna terapija.
Antiinflamatorna terapija.
Komponente ćelijskog zida bakterija i sami polimorfonuklearni leukociti dovode do inflamacije u subarahnoidnom prostoru i do oslabadanja proinflamatornih citokina.
Moguće je smanjiti inflamatorni odgovor u subarahnoidnom prostoru i tako poboljšati ishod meningitisa, upotrebom antiinflamatornih agensa zajedno sa antibioticima.
Najbolji antiinflamatorni efekat ima kortikosteroid deksametazon (deksazon) .
Antiedematozna terapija.
Antiedematozna terapija.
Za lečenje edema mozga koriste se diuretici (manitol, furosemid)
i kortikosteroidi (deksazon).
Simptomatska terapija obuhvata lečenje povišene temperature, glavobolje i konvulzija.
Za brzo prekidanje konvulzivnog napada koriste se antikonvulzivni lekovi kratkog dejstva, kao što su lorazepam ili diazepam.
Za brzo prekidanje konvulzivnog napada koriste se antikonvulzivni lekovi kratkog dejstva, kao što su lorazepam ili diazepam.
Nadoknada tečnosti kod bolesnika sa bakterijskim meningitisom sprovodi se veoma oprezno, zbog postojanja edema mozga i hiponatremije, naročito kod dece.
Prevencija.
Prevencija.
Nastanak pojedinih vrsta bakterijskih meningitisa može se sprečiti bilo antibiotskom profilaksom osoba koje su bile u kontaktu sa obolelim (hemoprofilaksa), bilo primenom
va kc i n a (i m u n o p ro f i l a k s a).
Hemoprofilaksa Hemofilus influenzae b meningitisa.
Hemoprofilaksa Hemofilus influenzae b meningitisa.
Preporučuje se primena rifampicina (20mg/kg dnevno) 4 dana, za sve kontakte, uključujući i odrasle, u domaćinstvu u kome je barem jedno dete mlade od 4 godine.
Imunoprofilaksa infekcije izazvane Hemofilusom influenzae b (vakcinacija).
Vakcina se veoma uspešno primenjuje u mnogim zemljama sveta.
Hemoprofilaksa meningokokne bolesti.
Kao lek izbora preporučuje se rifampicin
MENINGITIS IZAZVAN HAEMOPHILUSOM INFLUENZAE TIPA b
MENINGITIS IZAZVAN HAEMOPHILUSOM INFLUENZAE TIPA b
Meningitis je najčešća i najozbiljnija manifestacija infekcije izazvane Haemophilusom influenzae.
Najveći broj meningitisa izazvan je serotipom b, koji ima kapsulu.
Ona je glavni faktor virulencije ove bakterije.
Haemophilus influenzae b (Hib) najčešće izaziva meningitis kod dece starosti od nekoliko meseci do 3 godine.
Klinička slika. Simptomi i znaci meningitisa zavise od uzrasta bolesnika.
Klinička slika. Simptomi i znaci meningitisa zavise od uzrasta bolesnika.
Dok starije dete (kao i odrasli) ima tipične simptome i znake kao što su glavobolja, fotofobija, ukočenost vrata, dotle odojče pokazuje čitav ni nekarakterističnih simptoma i znakova.
Najčešći simptomi kod odojčeta su povišena temperatura i povraćanje, zatim odbijanje hrane i razdražljivost.
Pozitivni meningealni znaci, ako se uopšte i jave, nastaju kasnije, kada je bolest već uznapredovala i kada nastaju koma, konvulzije i napeta fontanela.
Temperatura može biti odsutna.
Najalarmantniji znaci su poremećaj svesti, poremećaj afekta i budnosti, koji nastaju veoma rano u toku bolesti.
U toku ovog meningitisa često se javljaju konvulzije, fokalni neurološki ispadi, a često je zahvaćen VII l kranijalni nerv, što ima za posledicu rano nastajanje gluvoće.
U toku ovog meningitisa često se javljaju konvulzije, fokalni neurološki ispadi, a često je zahvaćen VII l kranijalni nerv, što ima za posledicu rano nastajanje gluvoće.
U toku bolesti mogu nastati sindrom neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona i subduralne efuzije.
Sa meningitisom se mogu javiti i druge septične manifestacije kao što su endoftalmitis, perikarditis, osteomijelitis i artritis.
Dijagnoza.
Dijagnoza.
Ukoliko postoji klinička sumnja, potrebno je odmah uraditi lumbalnu punkciju.
Nalaz u cerebrospinalnoj tečnosti je tipičan za gnojni meningitis, a etiološka dijagnoza se postavlja kao kod drugih bakterijskih meningitisa.
U postavljanju dijagnoze može biti korisna izolacija uzročnika iz drugih materijala (hemokulture, urinokulture).
Antiinflamatorna terapija. Upotreba kortikosteroida deksametazona (deksazonci) kao antiinflamatornog sredstva postala je sastavni deo svih terapijskih šema za lečenje ovog meningitisa.
Simptomatska terapija je izuzetno značajna
Naročito je značajna antiedematozna terapija, koja zahteva praćenje elektrolitskog balansa (zbog česte hiponatremije).
Savremeni stavovi ne zahtevaju restrikciju unosa tečnosti.
Ostale simptomatske mere podrazumevaju kontrolu konvulzija i povišene temperature.
Posledice bolesti:
Posledice bolesti:
oštećenja sluha,
poremećaji govora i vida,
mentalna retardacija,
motorne nenormalnosti,
epilepsija i dr.
PNEUMOKOKNI MENINGITIS
PNEUMOKOKNI MENINGITIS
Uzročnik oboljenja je Streptococcus pneumoniae, gram-pozitivni diplokok koji poseduje polisaharidnu kapsulu kao glavni faktor virulencije ove bakterije.
Najčešća oboljenja su pneumonije, ali je obolevanje od meningitisa značajnije, kako po težini kliničke slike, tako i po smrtnosti, koja je još uvek veoma visoka.
Prethodna bolesna stanja udružena sa pneumokoknim meningitisom (predispozicije za obolevanje)
Prethodna bolesna stanja udružena sa pneumokoknim meningitisom (predispozicije za obolevanje)
pneumonija
otitis media
sinuzitis
fistula sa likvorejom
povreda glave
alkoholizam, ciroza
anemija srpastih ćelija, talasemija
nedostatak slezine
multipli mijelom
Značaj slezine u zaštiti od pneumokoknih bolesti, uključujući i meningitis, je veliki.
Značaj slezine u zaštiti od pneumokoknih bolesti, uključujući i meningitis, je veliki.
Slezina je glavni organ preko koga se odstranjuju pneumokoke iz krvi kod neimunih osoba.
Slezina je filter za bakterije a u njoj nastaju subpopulacije limfocita koje sintetišu specifična antitela.
Kod nedostatka slezine, kao i raznih funkcionalnih poremećaja u kojima učestvuje slezina (npr. anemija srpas tili ćelija), nastaje povećano obolevanje od pneumokoknog meningitisa.
Klinička slika.
Klinička slika.
Pneumokokni meningitis može da počne naglo, sa glavoboljom, ukočenim vratom, konvulzijama i poremećajem svesti, koji vratom, konvulzijama i poremećajem svesti, koji nastaju u toku nekoliko sati ili postepeno, u toku nekoliko dana.
Klinička slika bolesti je klasična uz izrazitije manifestacije poremećaja svesti kao što su uznemirenost, razdražljivost, konfuzija, delirijum i koma.
Poremećaj svesti češći je kod pneumokoknog nego kod drugih vrsta bakterijskih meningitisa i nalazi se kod približno 50% bolesnika.
Gram-negativne bakterije učestvuju u njihovoj etiologiji sa 4-7%.
Ove bakterije su najčešći stanovnici gastrointestinalnog trakta čoveka, odakle povremeno mogu da prodru u krv, izazivajući sepsu i meningitis.
Etiologija.
Gram-negativne bakterije najčešće izazivaju meningitis u neonatalnom periodu, tako da E. coli izaziva više od dve trećine neonatalnih meningitisa i sepsi.
Sem nje, u ovom uzrastu meningitis često izaziva i Klebsiella spp., a ponekad i Salmonella spp.
Kod neurohirurških bolesnika prvi klinički znaci su temperatura i psihičke promene koje često nastaju postepeno i diskretno, pa se ponekad mogu pripisati i uobičajenom postoperativnom toku.
Kod neurohirurških bolesnika prvi klinički znaci su temperatura i psihičke promene koje često nastaju postepeno i diskretno, pa se ponekad mogu pripisati i uobičajenom postoperativnom toku.
Ukočen vrat i drugi meningealni znaci ne moraju biti prisutni.
Zbog toga, u svim slučajevima postojanja povišene telesne temperature, postojanja mentalnih promena i slabijeg reagovanja bolesnika na spoljašnje draži, treba isključiti meningitis.
Komplikacije su kao i kod drugih bakterijskih meningitisa: konvulzije, fokalni neurološki znaci, koma, moždani apsces, gluvoća i hidrocefalus
Komplikacije su kao i kod drugih bakterijskih meningitisa: konvulzije, fokalni neurološki znaci, koma, moždani apsces, gluvoća i hidrocefalus
Terapija.
Terapija.
Preokret u lečenju gram-negativnih bakterijskih meningitisa donela je upotreba cefalosporina treće generacije.
Koriste se ceftriakson, cefotaksim i ceftazidini. Cefalosporini četvrte generacije, čiji je predstavnik cefepim, pokazuju još veću aktivnost protiv enterobakterija i drugih gram-negativnih bacila.
