Tayyorladi: dr. Abdurahimov Samandar



Yüklə 1,47 Mb.
tarix27.01.2020
ölçüsü1,47 Mb.
#30313
ichak infeksiyasi bilan kasallangan blalar

Ichak infeksiyasi bilan kasallangan bemorlarda hamshiralik parvarishi. DIAREYALI BOLALARNI PARVARISH QILISH XUSUSIYATLARI

Tayyorladi:

DR.Abdurahimov Samandar

Reja:

  • Reja:
  • Дизентерия( ич буруғ)касаллигининг белгилари,сабаблари,профилактикаси
  • Коли инфекцияси, Сальмонелёзлар, белгилари,сабаблари,профилактикаси.
  • Ичак инфекцияси билан касалланган беморларда хамшира парвариши.
  • ИЧБУРУГ. Дизентерия шигеллалар қўзғатадиган, интоксикация ва йуғон ичак дистал қисмининг зарарланиши билан таърифланадиган юқумли касалликдир.
  • Дизентерия-бузилиш ва йуғон ичак деган сўзлардан ташкил топган бўлиб, ичак фаолиятининг бузилиши деган маънони англатади.
  • Эпидемиологияси: Инфекция манбаи дизентерия билан оғриган беморлар ва бактерия ташувчилардир. Беморлар ва бактерия ташувчилар шигеллаларни ахлат билан бирга ташқарига чиқаради. Сўнгра улар ҳар хил йўллар билан соғлом одам оғзига киради. Григорьев–Шига бактерияси кўпинча контакт йўли билан, Флекснер шигелласи сув орқали, Зонне таёқчаси эса озиқ овқатлар орқали юқади
  • Одамларда дизентерия бактерияларга табиий қаршилик кўрсатиш кучи деярли қилинган расмий классификацияга кўра дизентериянинг қуйидаги хиллари ва шакллари учрайди:
  • I.ўткир дизентерия.
  • 1.колитик хили:
  • 2.гастроэнтероколитик хили:
  • II.сурункали дизентерия.
  • 1. қайталаниб ёки қўзиб турадиган, яъни рецидивланувчи хили;
  • 2. узлуксиз давом этадиган хили.
  • III.Бактерия ташувчилик.

Дизентерия касаллиги давомида 5 даврга ажратилади:

  • инкубацион давр;
  • бошланғич даври;
  • касалликнинг авж олган даври;
  • симптомларнинг сўниш даври;
  • соғайиш даври.
  • Коли инфекцияси. Коли – инфекцияси-бир қанчи сероголик типига кирадаиган энтеропатоген ичак таёқчалари туфайли фақат гўдак болаларда учрайдиган ўткир инфекцион касалликдир.
  • Сабаблари: Янги туғилган чақалоқларда айниқса чала туғилган болаларда коли- инфекция си хаммадан кўп учрайди. Сунъий йўл билан боқилган,юқори нафас йўллари каслликлари билан касалланган, гипотрафия, рахит, хароратнинг кўтарилиши
  • Инфекция манбаи коли- инфекцияси билан енгил ёки билинмайдиган формаси билан оғриб юрган , вақтида касалхонага ётмаган ёки болалар коллективидан ажратиб қўйилмаган болалардир.
  • Клиникаси коли- инфекцияси инкубацион даври 1 кундан 20 кунгача боради ва ўртача хисобда 3-6 кунни ташкил этади.Ўткир типик формаси клиник ўтиши жихатидан оғир,ўрта оғир,енгил бўлиши мумкин
  • Харортнинг кўтарилиши қолавермайди,узоқ давом этади,1-2 хафта тўлқинсимон бўлади. Ич кунига 8—12 марта келиб туриши, ахлатнинг куп миқдорда сачраб чиқиши, ахлати сувсимон тиниқ шилимшиқ аралаш қовоқ рангда бўлиши мумкин. 2 ёшга қадам қўйган болаларда шилимшиқ аралаш яшил рангда келади.

Даволаш: Дизентериянинг енгил хилига уй шароитида хам даво қилиш мумкин. Бунда албатта, уйдаги имкониятлар, унинг санитария холати, оила аъзоларининг гигиена қоидаларига риоя қилишини эътиборга олиш керак. Озиқ-овқат махсулотларига алоқадор жойда ишлайдиган беморлар албатта касалхонага жўнатилади.

  • Бемор ўрнидан турмай ётиши керак, хожатга бориш учун туришга рухсат этилади. Кўпроқ ухлаш фойдали. Дизентериянинг дастлабки даврида беморга 4-рақамли пархез тайинланади. Ич кетиши тўхтагач 2 ёки 15-пархезлар таомларига ўтиш рухсат берилади. Пархезнинг хилидан қатъий назар беморга етарли миқдорда углеводлар, ёғ, оқсил моддалари ва витаминлар бериш керак. Беморга овқат танлашда ҳамма вақт унинг йўғон ичагидаги патоморфологик ўзгаришларни назарда тутмоқ зарур.

Salmonellyoz kasalliklari deb – salmonella avlodiga mansub bo’lgan bakteriyalar keltirib chiqaradigan, organizmda mahalliy va tarqoq tarzda kechadigan, me’da va ichak yo’llari faoliyatining buzilish belgilari bilan kechadigan o’tkir yuqumli kasalliklari guruhiga aytiladi.

ETIOLOGIYASI

  • Qo’zg’atuvchisi: Salmonella avlodiga mansub, Enterobactericae oylasiga mansub
  • Grammanfiy
  • Uzunligi 2-4 mkm, eniga – 0,5 mkm
  • Spora, kapsula hosil qilmaydi
  • 8-12 ta xivchinlari bor, harakatchan
  • Kuchsiz ishqoriy muhitda (rN 7,4-7,5) koloniyalar hosil qiladi

ANTIGENLIK XUSUSIYATI

tanasida O-antigeni – termostabil

xivchinlarida N-antigeni – termolabil

Qo’zg’atuvchining patogen xususiyatlari

1) Faqat odamlar uchun zararli bo’lgan turlari:

qorin tifi, paratiflar –monopatogen

2) Faqat hayvonlar va qushlar uchun zararli bo’lgan turlari: monopatogen

3) Hayvon va odamlarda kasallik keltirib chiqaradigan turlari:

biopatogen, Salmonella anatum, Salmonella London

EPIDEMIOLOGIYASI

1) Antropozoonoz kasallik – ham odam, ham hayvonlarda kasallik qo’zg’atadi

2) Kasallik manbai: bemor odam va bakteriya tashuvchi

3) Sporadik holda uchraydi

4) Oziq-ovqat mahsulotlari – o’tish omili hisoblanadi

5) Yuqish yo’llari: alimentar – oziq-ovqat mahsulotlari; kontakt; suv

6) Kasallikdan sog’aygandan so’ng, tipospesifik turg’un immunitet hosil bo’ladi

7) Kasallik hamma yoshda uchraydi: yosh bolalar va qariyalarda og’irroq o’tadi.

PATOGENEZI

1) Salmonellalarning OITga tushishi

2) Birlamchi-mahalliy infeksiya

3) Bakteremiya

4) Toksinemiya

5) A’zolar va sistemalar shikastlanishi

6) Buzilgan faoliyatlarning tiklanishi

PATOGENEZI


Salmonellalarning

Salmonellalarning

MNS va VNS

MNS va VNS

PATOGENEZI


Endotoksin

Endotoksin

Adenilatsiklaza

Adenilatsiklaza

Gastroenteritik varianti

  • o’tkir boshlanadi
  • qaltirash
  • umumintoksikatsion simptomlar
  • qorinda og’riq – tutib-tutib, butun qorin bo’ylab.
  • ko’ngil aynish
  • qusish – oldin ovqat qoldiqlari bilan so’ng ko’kimtir rangda – bemor qusgandan so’ng, engillik sezadi
  • diareya – profuz, sassiq hidli, shilliqli
  • qorinni kepchishi
  • gepatomegaliya

DAVOLASH

  • Rejim
  • Dieta
  • Etiotrop davo
  • Patogenetik davo
  • Simptomatik davo

КАСАЛЛАРНИ ДАВОЛАШДА АМАЛИЙ ИШЛАРНИ БАЖАРИШ.

  • Уткир юкумли ичак касалликларда хамшира беморларни кузатиш жараёнига эътибор каратиши керак . Кузатишда куйидаги симптомлар кузга ташланади – хароратнинг кутарилиши,бош огриши , уйкусизлик,иштаханинг пасайиши ва умумий дармонсизлик. Хамшира беморнинг тана хароратини термометр оркали улчаши,артериал кон босимини тонометр оркали улчаши керак булади.
  • Бундан ташкари беморнинг кайд килиши,ичи кетиши,коринда огрик каби симптомларга хам эътибор каратилиши лозим. Юкорида кузатилган симптомларга карата хамшира беморни парвариш килиш керак. Хароратни тушириш. Беморда ёток яралари хосил булмаслига учун вакт вакти билан баданларини юмшатувчи малхамлар суртилиб укалаб туриш керак. Иштаха пасайган пайтда огиз бушлигининг парваришига эътибор каратиш керак ,унинг учун тишларни эрталаб ва кечкурун тозалаб туришлари ва бунда тиш чуткаси билан тил оркасини хам тозалаб туриши зарур
  • Огизни чайиш учун 0,5 % натрий гидрокарбонат эритмаси берилади. Бадан терисига караб бориш бемор шахсий гигиенасининг мухим булимини ташкил этади. Бадан терисининг тегишлича тоза саклаш,унинг химоя ажратиш,иссикликни идора этиш ва хар хил таъсиротларни сезиш функцияларини яхши бажариш учун гоят катта ахамиятга эгадир. Шифохонада етган беморлар хафтада камида бир марта гигиеник ванна еки душда чумилтирилади
  • Кулни овкатдан олдин ва кун буйи хар доим ифлослангандан сунг айникса хожатхонага борилгандан кейин ювиш лозим. Уткир юкумли ичак касалликларида беморга хароратнинг тезликда тушмаслиги ,тушса хам яна юкори даражаларга кутарилиши мумкинлиги, уйкусизлик узок вакт давом этиши мумкинлиги,кориндаги огрик кучайиши мумкинлиги хакида уктирилиб борилиши керакки, то бемор шу симптомларнинг хусусиятларини билиб олсин. Бундан ташкари беморнинг оила аъзоларига касалларга кандай пархез овкатлар берилиши, уйдан келган хар кандай овкатларни едирмаслик кераклигини, беморни куп толиктирмаслик хакида уктириш лозим. Куп холларда алахсираш,талвасага тушуш холлари кузатилиши мумкин. Шундай пайтларда тайёр туриш, олдини олиш учун керакли дори дармонлари истемол килишни билиши ургатилади.
  • Интерактив уйин саволлари:
  • 1. Дизентерия касаллигига таъриф беринг.
  • 2. Дизентерия кузгатувчиси
  • 3. Дизентерия эпидемиологияси.
  • 4. Дизентерия патогенезидаги даврларни айтинг.
  • 5. Дизентерия клиник танифи.
  • 6. Дизентерияда инкубацион даври довомийлиги.
  • 7. Дизентерияни гастроэнтерит шакли клиникаси.
  • 8. Дизентерияни енгил шакли клиникаси
  • 9. Дизентерияни огир шакли клиникаси.
  • 10. Дизентерияни асоратлар
  • 11. Дизентерияни бактериологик лаборатор диагностикаси.
  • 12. Дизентерия давоси.
  • 13. Дизентерияда профилактика.
  • 14.Салмонеллез касаллиги,касаллик манбаи,юқиш йўллари.
  • 15.Салмонеллёз касаллигининг клиник белгилари,ташхислаш.

Тест саволлари:

  • 1.Ўткир ичбуруғ қандай касалликлар билан таққосланади?
  • А)Ҳаммаси тўғри
  • В)Салмонеллёз
  • С)Эшерихиоз
  • Д)Протозой колитлар
  • 2.Ичбуруғда кўпроқ зарарланадиган ичакни кўрсатинг:
  • А)Ингичка ичак, кўндаланг ичак
  • В)Кўр ичак
  • С)12 бармоқ ичак
  • Д)Йўғон ичак дистал қисми, сигмасимон ичак
  • 3.Ўткир ичбуруғга хос бўлмаган клиник белгини кўрсатинг:
  • А)Касаллик нисбатан оғир кечади
  • В)Бактериемия ҳам бўлиши мумкин
  • С)Юқори тана ҳарорати
  • Д)Ҳамма жавоб тўғри
  • 4.Дизентерия касаллигининг манбаи ким?
  • А)Бемор ва соғлом ташувчилар
  • В)Озиқ – овқат маҳсулотлари билан ишловчи ходимлар
  • С)Беморлар
  • Д)Соғлом ташувчилар
  • 5.Дизентерия қўзғатувчисини аниқланг.
  • А)Шигеллалар
  • В)Стрептококклар
  • С)Салмонеллалар
  • Д)Вибрионлар

Вазиятли масалалар.

  • Масала 1
  • Бола Кузиев С 9 ёшда. 4 кундан бери касал хисобланиб, шикоятлари тана хароратини кутарилиши, бош огриши, корини каттиак бураб огрийди, эти увишади , бадани какшайди, тана харорати 40 С га кутарилган, хожатга кунига 3-5 марта чиккан коникиш хосил килмаган,
  • Савол
  • 1. Дастлабки ташхисни куйинг.
  • 2. Кушимча текшириш усулларини курсатинг
  • Масала № 2
  • Бемор 8- ешда шикояти кайта-кайта кусади, шир-шир ичи кетади корнинг хамма еги огрийди,тана вазни камайган, ахлати кон аралаш шилимшик.
  • Савол
  • 1. Дастлабки ташхисни куйинг.
  • 2. Кушимча текшириш усулларини курсатинг.

E’tiboringiz uchun rahmat!


Yüklə 1,47 Mb.

Dostları ilə paylaş:




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©www.azkurs.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

gir | qeydiyyatdan keç
    Ana səhifə


yükləyin